181011 dineco kuhinje baner 200601 market99 baner

  • 150123 baner apis3
  • 150123 baner apis2
  • 150123 baner apis1

200701 banerosandic  200608 eko centar usce 170901 best baner
 
 
 
 

Zbog čega nam je teško da održimo kontakt očima dok razgovaramo?

Postoji dobar razlog zbog kojeg teško održavamo kontakt očima sa sagovornikom dok s njim razgovaramo, kažu naučnici s japanskog univerziteta u Kjotou.

200224 oko

Foto: Shutterstock

Naime, naš mozak jednostavno ne uspeva istovremeno da upravlja zadatkom razmišljanja o izboru prave reči i da se fokusira na sagovornikovo lice.

To je posebno uočljivo kada neko pokušava da izgovori manje poznate ili česte reči.

Naučnici sa univerziteta u Kjotou testiranju su podvrgli 26 dobrovoljaca. Zadatak im je bio da igraju asocijaciju rečima i istovremeno gledaju u kompjuterski generisane slike.

Pokazalo se da su, kad su pokušali da održe kontakt očima, s više poteškoća ispunjavali zadatak asocijacija.

"Premda se čini da kontakt očima i verbalno procesuiranje ne zavise jedno od drugog, ljudi često skreću pogled od sagovornikovih očiju tokom razgovora, što upućuje na međusobno prepletanje dva procesa", kažu japanski naučnici.

Dobrovoljcima je trebalo puno više vremena da se sete neke reči dok su sagovornika gledali u oči, ali samo kada se radilo o nekoj komplikovanoj reči, tvrde naučnici i dodaju da dvoumljenje pri izgovaranju neke reči upućuje na to da je mozak istovremeno prisiljen da 'barata' s previše informacija.

Kao primer jednostavne reči naveli su reč "nož", kao predmet kojim nešto režete, a kao primer komplikovane, reč "fascikla", kao predmeta koji možete otvoriti, zatvoriti ili u njega nešto staviti.

Premda je broj dobrovoljaca koji su učestvovali u studiji vrlo malen, hipoteza je zanimljiva. Japanski naučnici podsećaju da ovo nije jedina studija koja ukazuje na to da kontakt očima 'lagano zbunjuje' naš mozak.

Godine 2015. italijanski psiholog Đovani Kaputo pokazao je da zurenje u nečije oči deset minuta podstiče izmenjeno stanje svesti. Učesnici istraživanja su halucinirali, pritom videvši svakojaka čudovišta, pa i vlastita lica.

Čini se da je uzrok tome proces nazvan neurološka adaptacija, pri čemu mozak postupno menja odgovor na nadražaj koji se ne menja. Na primer, kada stavite ruku na sto, u prvom trenutku to osetite, ali osećaj slabi što je duže tu i zadržite.

Dobrovoljci koji su učestvovali u studiji japanskih naučnika verovatno su iskusili neku vrstu neurološke adaptacije, ali potrebno je sprovesti dodatna istraživanja da bi se u to bilo sasvim sigurno.

A ako vas neko, razgovarajući s vama, ne gleda u oči, ne znači da je nepristojan - možda je njegov kognitivni sistem prosto - preopterećen.

Rezultati studije objavljeni su u časopisu "Cognition".

(Izvor: National Geographic)