"Pa, nisam to znala! Jako sam ponosna", u stanju blagog šoka i neverice bila je naša olimpijska šampionka Milica Mandić posle finalnog meča, a pred ceremoniju dodele medalja i intoniranja himne "Bože pravde".
Samo smeh, koji odaje stanje nekontrolisane sreće, gotovo neverice.
Verovatno Milica Mandić nije ni svesna ove večeri šta je uradila. Ona, recimo, nije ni znala da je postala prva osvajačica zlatne medalje za samostalnu Srbiju na Olimpijskim igrama...
"Pa, nisam to znala! Jako sam ponosna", rekla je novinarima posle nezaboravnog finala, sa dečijim osmehom na licu.
Zlatna srpska tekvondistkinja ispričala je potom da je poslednjih godinu dana posvetila samo Olimpijskim igrama.
"Neverovatan je osećaj!", rekla je Mandićeva posle glasnog smeha.
"Zajedno smo radili na ovome, poslednjih godinu dana posvetili smo samo Igrama, ovom momentu koji se konačno ostvario... Bilo je teško pre finala, mnogo ljudi vam čestita, žele sve najbolje, a to malo ometa. U finale treba ući bez euforije. Trudili smo se da tako ostane i uspeli smo", rekla je pobednica Olimpijskih igara u Londonu u kategoriji preko 67 kilograma.
Ona je u finalu pobedila francuskinju An Karolin Graf, svetsku i evropsku prvakinju.
"Medalju posvećujem svojoj porodici, treneru Draganu Joviću, koji je član porodice, svim prijateljima... Srbiji...", tu je na trenutak prekinula razgovor sa novinarima i stavila ruku na grudi, duboko udahnula i široko se osmehnula.
"Svima koji su mi pomagali, tekvondo klubu, momcima (sparing partnerima) koji su mi izlazili u susret... Trčanje sa srpskom zastavom, mislim da je to nešto najneverovatnije. Nisam mogla da verujem da sam pobedila, ovako nešto se ne dešava dva puta u životu", rekla je Milica Mandić.
"Sanjala sam ovaj trenutak i tokom priprema i pre njih... Druga borba mi je, ipak, bila najteža. Povredu iz polufinala nisam osećala u finalu, niko na to ne misli", kazala je ova Beograđanka koja u decembru puni 21 godinu.
Kada su joj novinari skrenuli pažnju da je to prva zlatna medalja još od 2000. godine i prva olimpijska zlatna za samostalnu Srbiju, Milica Mandić je počela glasno da se smeje i kroz smeh je govorila "nisam".
Olimpijskoj šampionki potom je upriličena ceremonija dodele medalja, intoniranje himne "Bože pravde" i taj trenutak nije ostavio ravnodušnim nikoga. Na novinarsku opasku da se u Srbiji u tom trenutku verovatno pucalo, ona je odgovorila:
"Nadam se da izazivam takve emocije".
Mandićeva je rekla i da između polufinala i finala nije pratila šta se dešava na internetu, da nije čitala komentare i da nije gledala u telefon, koji je ceo dan držala isključen.
To je koncentracija! Bravo, Milice... A, sada je vreme da uživaš. Zaslužila si!
(MONDO)
