Koristimo lekove, suplemente, pomoćna lekovita sredstva, zdravu i manje zdravu hranu, makrobiotiku, drevne istočnjačke trikove, trčimo na traci, vežbamo pilates - ukratko, lečimo se svim i svačim. A zaboravljamo ono najosnovnije, potekli smo iz prirode i samo je potrebno da se sa njom ponovo združimo.
Kada ste poslednji put hodali bosi ne razmišljajući o prehladi, krpeljima, bubama...
Dokazi ukazuju da je izlaganje prirodi ključno za zdravlje i dobro raspoloženje. Alo, naša kultura pati od ozbiljnog poremećaja - deficita prirodnog okruženja - životinja, biljaka i divljine. A upravo je dodir s prirodnom važan za održavanje zdravlja.
"Priroda ima lekovita svojstva koje u svom ubrzanom modernom životnom stilu obično ignorišemo i zaboravljamo", rekao je jedan od naučnika koji je učestvovao u studiji.
Termin, "Nature Deficit Disorder" (deficit prirodnog okruženja), prvi je osmislio Ričard Lov u knjizi "Poslednje dete šuma: Spasavanje naše dece od deficita prirode". Ovo je prva knjiga koja analizira istraživanja koja ukazuju da je direktno izlaganje prirodi bitno za zdrav razvoj u detinjstvu i za fizičko i emocionalno zdravlje dece i odraslih.
Gojaznost, poremećaj pažnje i depresija dovode se u direktnu vezu s nedostatkom prirode. U SAD-u je nastao i novi pokret "Ne ostavljajmo ni jedno dete u zatvorenom" kojem je cilj razviti ljubav prema prirodi među decom od osam do 12 godina. Osim što će vreme provedeno u prirodi poboljšati njihovo fizičko i psihološko zdravlje, smatra se da će tako postati i svesniji o potrebi zaštite životne sredine.
Doktor Čarls Svensons sa Psihološkog fakulteta Univerziteta u Njujorku istraživao je kako bi gubitak od samo dva i po kilograma uticao na psihičko i fizičko zdravlje. Učesnici istraživanja su i posle tako skromnog gubitka kilaže imali manje depresivnih i teskobnih misli i veći osećaj vitalnosti. Ove rezultate većina ljudi bi mogla lako da postigne samo da je malo češće u prirodi.
Da bi se opustili i počeli da zapažaju i uživaju u detaljima prirode kao što je muzika ptica ili vetar u krošnjama, stanovnicima velikih gradova treba oko tri dana s najmanje četiri sata koje će provesti u prirodi. "Njuzvik" je objavio mišljenje doktora Endrjua Veila koji kaže: "Naše telo nije dizajnirano za moderno postindustrijsko okruženje. Sedalački način života u zatvorenom, industrijski prerađena hrana i nikad veća zatrpanost informacijama i stimulansima utiču negativno na telo. Javlja se depresija, smanjena fizička aktivnost i preterano konzumiranje nezdrave hrane, a to je tek početak priče".
Osim toga, fizička aktivnost koja se obavlja u prirodi ne utiče samo na mišiće. Prizori kojima smo okruženi u prirodi, na primer dok se penjemo na planinu, toliko nas očaraju da ignorišemo umor mišića. A to se nikad neće dogodi u teretani. (Vesti-online)
