Nastala 15. januara 2001. godine, ova slobodna enciklopedija rasla je brzinom koja prelazi milion članaka godišnje. Funkcioniše na nekoliko svetskih jezika, a kada je reč o zemljama bivše SFRJ, najveći broj članaka je na srpskom jeziku.
Najpoznatija elektronska enciklopedija na internetu, u koju "zavirimo" bar jednom u toku dana kako bismo saznali ili makar proverili neki podatak Vikipedija 15. januara slavi svoj 12. rođendan. Za sve ove godine napisano je više od 12 miliona članaka, koji se mogu slobodno i besplatno koristiti, a sama enciklopedija zasniva se na pet jednostavnih principa.
Devetog marta 2000. godine nastala je slobodna mrežna enciklopedija na engleskom jeziku, koju su pisali eksperti Nupedija. Ovaj projekat, u vlasništvu internet portala Bomis, vodili su glavni urednik Bomisa Džimi Vejls i glavni urednik Nupedije Lari Senger. Sadržaj Nupedije je u početku bio licenciran pod Nupedijinom licencom za slobodni sadržaj, ali je prešla na GNU licencu za slobodnu dokumentaciju.
Foto: Wikipedia/Larry Sanger/Chrys
Nešto manje od godinu dana kasnije, 2. januara 2001. godine u San Dijegu, u Kaliforniji, Lari Senger razgovarao je sa prijateljem Benom Kovicom, koji mu je objasnio ideju "vikija". Sengeru se odmah učinilo da bi ovaj format pristajao enciklopediji, pa je ubedio šefa Nupedije Vejlsa da od Nupedije napravi Viki. Ova verzija bila je postavljena 10. januara, ali je mnogi korisnici nisu prihavtili ne želevši da Nupedija bude Viki.
Zbog toga, 15 januara 20o1. godine, na sopstvenoj stranici www.wikipedia.org, nastaje Vikipedija kakvu poznajemo.
Informacija o ovom projektu obišla je svet prilično brzo, pa je već 12. februara iste godine na Vikipediji postojalo 1.000 članaka, da bi ovaj broj za svega sedam meseci porastao na 10.000. Nedugo zatim, "rađaju se" Vikipedije na jezicima poput kineskog, nemačkog, francuskog, italijanskog, ruskog itd. Decembra 2008. godine Vikipedija ima više od 12 miliona članaka.
Vikipedija danas ima više od 14 miliona članaka na 271 jeziku.
Kada je reč o zemljama bivše Jugoslavije, najveći broj članaka ima Vikipedija na srpskom jeziku, sa više od 155.000 članaka u martu 2012.
Pošto se sadržaj Vikipedije deli pod slobodnom licencom, svako može da je dalje distribuira bez plaćanja finansijske naknade, u skladu sa CC-BY-SA licencom. Postoji na hiljade "miror sajtova" koji ponovo objavljuju sadržaje sa Vikipedije – dva najpoznatija, koja takođe uključuju sadržaj i iz drugih obrazovnih izvora, su Reference.com i Answers.com. Neki internet pretraživači takođe prikazuju sadržaj Vikipedije među rezultatima pretrage. Primeri za to su Bing.com i Duck Duck Go.
Korisnici Vikipedije drže se nekoliko jednostavnih principa:
1. Korisnici Vikipedije nastoje da svi članci budu nepristrasni. Ovo ne znači da članke treba pisati samo jednim objektivnim načinom i da postoji određeno "stanje nepristrasnosti", nego znači da treba sva različita mišljenja o nekoj temi predstaviti na objektivan način.
2. Postoji nekoliko konvencija oko imenovanja članaka. Kad postoji nekoliko različitih imena za jednu temu, prednost ima ime koje je uobičajenije u jeziku na kom je pisan članak.
3. Vikipedijanci (korisnici Vikipedije) upotrebljavaju stranice za razgovor o nekoj temi, a ne stranicu samog članka da bi odlučili kako da izmene članak.
4. Postoji nekoliko vrsta sadržaja nepoželjnih na Vikipediji, jer u stvari nisu enciklopedijski članci. Na primer, članci na Vikipediji nisu definicije iz rečnika niti su skladišta za čitave tekstove knjiga, dokumenata, članaka, govora i sl. Za tu vrstu sadržaja postoje srodni projekti.
5. Nekad postoje protivrečna pravila i konvencije. Kad dođe do takvog slučaja, zajednica korisnika Vikipedije odlučuje o svakom slučaju zasebno.
(M. S. / Izvor: Wikipedia)
