Multimilijarder Bil Gejts (57), prema procenama "težak" oko 65 miliardi dolara, već je uložio oko 28 milijardi dolara u rad svoje humanitarne fondacije, a u razgovoru za britanski "Telegraf" izneo je da planira da do kraja života u humanitarne svrhe investira 95 odsto svog ukupnog bogatstva i da, osim uvođenja personalnih kompjutera u svakodnevnu upotrebu, kao svoj trajni dar čovečanstvu ostavi i potpuno iskorenjivanje dečije paralize, teške bolesti koja je osakatila mnoge mlade živote.
Milijarder i humanitarac: Bil Gejts
U 57. godini Bil Gjts ej rešen da se dokraja života posveti radu u svojoj humanitarnoj fondaciji
- Nesumnjivo sam dobro zbrinut kada je reč o hrani i odeći, a iznad određene tačke novac mi nije ni od kakve koristi. Njegova korisnost leži isključivo u izgradnji organizacije koja će omogućiti da ta sredstva stignu do najsiromašnijih na planeti - kaže Gejts.
Ova "izvesna tačka" za njega se nesumnjivo nalazi na znatno višem nivou nego za većinu nas ostalih. Gejtsovi, recimo, poseduju imanje kraj jezera u SAD vredno 150 miliona dolara (95 miliona evra), bazen sa ugrađenim podvodnim muzičkim sistemom, i slične "sitnice".
Svako od njegovo dvoje dece će, čak i ako 95 odsto bogatstva ode u humanitarne svrhe, ipak biti dobro obezbeđeni naslednik nekoliko milijardi dolara.
Poenta je, međutim, jasna: novac se ne može poneti sa sobom na onaj svet, a čak ni bogatstvo takvih razmera ne garantuje čoveku mesto u istoriji. Mada ga je svojim dostignućima u svetu IT tehnologije verovatno već zaslužio, Gejts, međutim, želi i dodatno da ga zasluži potpunim iskorenjavanjem poliomijelitisa, odnosno dečije paralize.
Vakcinisanje protiv dečje paralize u Avganistanu
Da bi se to postiglo, neophodno je samo da vakcinacijom tri puta u životu bude obuhvaćeno najmanje 90 odsto dece u svetu, i to pre svega u zemljama u kojima je dečija paraliza još uvek endemična: Nigeriji, Pakistanu i Avganistanu.
Najveću prepreku na ovom putu predstavlja mračna propaganda islamista, koji vakcinaciju predstavljaju kao paravan za sterilizaciju i druga "zla sa zapada", zbog čega je već stradalo dosta humanitarnih radnika Gejtsove fondacije, pre svega medicinskih sestara koje sprovode vakcinaciju u Avganistanu i Pakistanu.
Gejts je, međutim, rešen da ne odustane, a činjenica da se opredelio upravo za dečiju paralizu može se objasniti sklonošću ka čistim i efikasnim rešenjima, koju je pokazivao i u "Msjkrosoftu".
- Poliomijelitis je specifičan, jer ga je moguće potpuno iskoreniti vekcinacijom. A kad ga jednom iskorenite, na njega više ne treba trošiti novac. To dostignuće ostaje zauvek prisutno, kao poklon - zaključuje Gejts.
Milijarderi i humanitarci: Bil Gejts i Voren Bafet, najbogatiji Amerikanci
Tako nešto je do sad učinjeno samo sa velikim boginjama, koje su praktično iskorenjene 70-ih godina, a kada se svet jednom osobodi poliomijelitisa "to će osloboditi sredstva za borbu protiv malarije i drugih bolesti", od kojih još uvek u svetu umire 7 miliona dece mlađe od 5 godina godišnje.
Uspeh se, pritom, već nazire. Na početku akcije, godišnje je paralizovano ostajalo preko 400.000 dece, dok je danas ovaj broj smanjen na oko 1000 slučajeva.
Gejts, koji je nominalno još uvek predsednik "Majkrosofta", kaže da nikada više ne namerava da se vrati na stari posao, i da će njegov "posao sa punim radnim vremenom do kraja života biti fondacija".
Na pitanje o eventualnim verskim motivima koji stoje iza ovakve odluke i tolike posvećenosti radu u fondaciji, jedan od najbogatijih ljudi na planeti, pak, odgovara da nije u pitanju nikakva konkretna religija.
- Radi se o ljudskom dostojanstvu i jednakosti. O zlatnom pravilu da je svaki život jednako vredan i da prema ljudima treba da postupamo onako kako bismo želeli da drugi postupaju prema nama - kaže Gejts.