Vrlo se lako može pomisliti da je čovečanstvo prestalo da evoluira, ali ništa ne bi bilo dalje od istine od tvrdnje da su ljudi prestali sa svojim razvojem.
Iako su medicina i tehnološki napredak učinili da borba za opstanak postane znatno suptilnija, evolucija i dalje traje. U poslednjih par hiljada godina pomislilo se da je evolucija ljudi usporena, ali izgleda da je ona zapravo ubrzana.
U naučnim istraživanjima sprovedenim u poslednjih par decenija, a pogotovo u onim nedavno završenim, došlo se do zaključka da se evolucija ljudi i te kako dešava.
Iako ona nije izrodila superheroje, svaka uspešna fuzija sperme i jajnika nosi nove mutacije, a ekspanzija populacije koja je prisutna poslednjih godina znači da je ljudska rasa prepuna novih mutacija – sirovog materijala evolucije.
Neke od tih mutacija neće imati nikakav efekat, neke će biti štetne, dok će neke u sebi imati začetak neobičnih poboljšanja.
Ubrzana evolucija
Neke genetske analize navode na pomisao da čovečanstvo ne samo da stvara nove mutacije, već je i evolucija ubrzala svoj tempo u poslednjih 40.000 godina.
Sasvim neočekivano, veliki deo našeg genetskog nasleđa sadrži genomske potpise ovog evolutivnog pritiska.
Studije ovih šema ne pokazuju šta se konkretno dešava, ali dovode do zaključka da se nešto dešava ubrzanim tokom.
Plodnost naseljenika
Ljudska populacija se konstantno uvećava poslednjih par hiljada godina. Ova eksponencijalna eksplozija čovečanstva dovela je do toga da ljudi sada naseljavaju ranije nekolonizovana područja. Teorija evolucije tvrdi da dinamika kolonizacije ide u korist onih prednosti koje omogućavaju naseljenicima da brzo okupiraju određeni prostor - a najbolji način da se to postigne jeste kroz brzo rađanje dece.
Najskoriji dokaz ljudske evolucije pokazuje da su prosečne godine za rađanje prvog deteta pale sa 26 na 22 između 1800. i 1940. godine.
Majke u tom periodu nisu jednostavno imale izbor da decu rađaju ranije, čini se da su do toga dovele biološke potrebe.
Moderna reprodukcija
Ova tendencija rane reprodukcije i velike porodice koje su rezultat toga bile su vrlo korisne pri naseljavanju novih teritorija. Međutim, šta se dešava kada nove teritorije zamenimo industrijalizacijom i urbanim društvom?
Analize Fremingove studije srca, dugoročnog istraživačkog projekta kom su bili podvrgnuti građani jednog grada u Masačusetsu 1948. godine, navodi na zaključak da ove reproduktivne prednosti nastavljaju da se razvijaju.
Žene u gradu Fremingemu su u proseku bile u stanju da rađaju decu znatno ranije, ali i kasnije nego što su to bili u stanju njihovi preci.
S obzirom na to da su određeni fizički atributi bili povezani s plodnošću, žene u ovom gradu su bile nešto niže i punije i s manjim nivoom holesterola.
Mleko: Dobro je za populaciju
Tokom cele istorije čovečanstva mleko se pilo tokom detinjstva. Genetski procesi koji se odvijaju prilikom razlaganja laktoze gasili su se kada su deca prestala da konzumiraju majčino mleko.
Onda, pre 9.000 godina, kada su krave prvi put pripitomljene, mutacije u vezi s procesuiranjem mleka počele su da se šire na sve strane. Većina ljudske rase danas je otporna na laktozu, što znači da je ova mutacija jedna od najbržih u istoriji čovečanstva.
Ljudi postaju gluplji. Ili ne postaju?
Vrlo se lako može pomisliti da evolucija ima neku svrhu koja optimizuje naš dizajn. Ukoliko pogledamo celu sliku, to je verovatno tačno, evolucija je mrtvu Zemlju preplavila biološkim procesima koji rade na vodu i sunčevu svetlost.
Ukoliko pogledamo malo uži prikaz svega, procesi evolucije ne vode uvek ka boljitku.
Genetičar Džerald Krebtri sa Univerziteta Stenford smatra da, zbog genetske arhitekture inteligencije i prirode modernog života, ljudi postaju gluplji:
„Lovac-sakupljač koji nije na pravi način našao rešenje za obezbeđivanje hrane i skloništa verovatno bi umro zajedno sa svojom porodicom. Međutim, današnji broker sa Vol strita koji bi napravio sličnu konceptualnu grešku verovatno bi dobio bonus i bio bi privlačniji ženama".
Ljudi mirišu gore
Postoji razlog za ovu tvrdnju: Za razliku od većine životinja, više nije potrebno da se oslanjamo na naše čulo mirisa kako bismo doneli neke od važnih životnih odluka (iako je mogućnost da namirišemo dobrog partnera s kompatibilnim imunim sistemom i dalje prisutna).
Isto kao što i ribe koje žive u mraku postepeno gube čulo vida, dokazi pokazuju da su mutacije koje slabe naše čulo mirisa akumulirane u našim genima.
Kulturna evolucija
Genetsku evoluciju moguće je izmeriti i kvantifikovati, kulturna evolucija je teška za praćenje i beleženje. Može se reći da su naše socijalne prakse i institucije, uključujući tu i jezik, znatno jače od biologije.
Ukoliko bismo otišli par hiljada godinau prošlost verovatno bismo bili u stanju da prepoznamo homo sapijensa. Kultura je ono što nas razdvaja.
Poput biološke revolucije, i kulturna se i dalje razvija i stvara nove tipove kulture. (Wired)
