Ljudi kažu da jedna slika govori koliko i hiljadu reči.
Ova slika možda govori i više.Živimo u naopakim vremenima. Svi se prave da ne vide šta se dešava oko nas. Hodamo uspravno, pravimo se da činimo ispravno. Iako znamo da nije tako, niko nema hrabrosti da prizna kako hipokrizija (licemerje) polako postaje osnovni način komunikacije između nas i ostalih pripadnika naše vrste ili između nas i ostalih živih bića na našoj planeti.
To naopako je u nama.
Zato je ovaj čin dubljenja na glavi na jednom od himalajskih vrhova bio pokušaj da stvari sagledamo iz jednog drugog ugla. Ne spolja već iznutra. Ne kao posmatrači već kao deo jedne celine zvane Priroda. Ne kao individua koja gleda samo zadovoljenje sopstvenih potreba već kao zajednica svega živoga, koja daje, a ništa ne traži za uzvrat.
Ali da li je dovoljna svest o tome da smo mi ti koji čine naopake stvari Majci Zemlji?
Naravno da nije! Potrebna je savest koja pokreće akciju. Potrebna je hrabrost koja pokreće promene. Čovek će radije promeniti ceo svet nego makar za delić promeniti sebe.
Zato i ovaj tekst nije napisan da objasni sliku već da vas pozove na put koji će vam doneti više samopoštovanja, iskrenosti i radosti. Na put koji je sam sebi cilj. Put koji će vas podstaći da se menjate, jer samo tako možemo sačuvati ovu divnu planetu za buduća pokolenja.
Hoćemo li da krenemo?
Dragan Jaćimović
Extreme Summit Team
