Na današnji dan, 1993. godine CERN je izdao saopštenje da je napravio World Wide Web tehnologiju dostupnu potpuno besplatno.
Screenshot originalnog Next browsera iz 1993. (Foto: cern.ch)
Britanski fizičar Tim Berners Li osmislio je "Mrežu" (The Web) u CERN-u 1989. Ovaj projekat koji je on nazvao "World Wide Web" originalno je nastao kako bi pokrio potrebe razmene informacija između fizičara na univerzitetima i institutima širom sveta.
"Nema dela društva koji nije izmenjen izumom nastalim u laboratoriji, internetom", kaže Rolf Hojer, generalni direktor CERNa.
"Od istraživanja do obrazovanja, web menja oblik našeg komuniciranja, rada, inovacija i života. Internet je moćan primer toga kako naučna istraživanja donose korist celom čovečanstvu".
Rađanje interneta
Marta 1989. britanski fizičar Tim Berners Li napisao je predlog za razvoj sistema za distribuciju informacija za fizičare i inženjere CERN-a.
On je opisao način za upravljanje informacijama o akceleratorima i eksperimentima u laboratoriji koristeći sistem povezanih dokumenata i dostupnim putem interneta.
Njegov supervizor Majk Sendal napisao je "nejasno, ali interesantno" na prvoj strani predloga i tim rečima dao zeleno svetlo revoluciji u razmeni informacija.
Berners Li video je radnu strukturu CERN-a kao "mrežu" čiji spojevi evoluiraju vremenom.
Veliki kolaborativni projekti u CERN-u poput Velikog sudarača elektrona i pozitrona, preteče Velikog hadronskog sudarača, stvarali su ogromne količine informacija koji su morali biti dostupni velikom broju ljudi.
Ono što je bilo potrebno, napisao je Berners Li, bio je "bazen informacija koji može da raste i evoluira sa organizacijom i projektima koje opisuje".
Internet i hipertekst
Internet je 1989. već bio "zreo" set protokola koji je omogućavao prenos podataka između i unutar različitih mreža u malim "paketima".
Internet je korišten kao osnova za email i sisteme premeštanja fajlova, poput tada popularnog Gophera.
Tada se rodila ideja o hipertekst sistemima koji bi predstavljali vezu između različitih dokumenata.
HyperCard za Apple Macintosh bio je popularan rani primer rada hipertekst sistema koji je sadržao linkove između "kartica".
Belgijski inženjer Robert Kalio pridružio se WWW projektu uskoro postao njegov najveći zaštitnik, boreći se za sredstva za njegovo razvijanje.
Mali tim studenata pridružio im se tokom narednih nekoliko godina radeći na privremenim ugovorima kako bi doprineli razvoju kodova i protokola.
Prvi sajt
Prvi sajt na CERNu i svetu, posvećen je World Wide Web projektu, a za hosting je bio zadužen Berner Lijev računar NeXT.
Sajt je opisao glavne mogućnosti interneta; kako pristupiti dokumentima drugih ljudi i kako podesiti sopstveni server.
Iako je NeXT mašina – originalni internet server – još u CERNu, prvi sajt više nije aktivan.
Kako bi obeležili godišnjicu objavljivanja dokumenta koji je web tehnologiju učinio dostupnom celom svetu, CERN pokreće projekat povračaja prvog sajta i čuvanja digitalnih podešavanja koja su povezana sa rađanjem interneta.
Kopiju originalnog sajta možete videti na sledećem linku:
http://info.cern.ch/hypertext/WWW/TheProject.html.
Univerzalni browser
Sajt je kao telefon; ako postoji samo jedan, od njega nema velike koristi. Berner Lijev tim morao je da napravi server i softver za browser kako bi ljudi mogli da podešavaju sopstvene sajtove.
NeXT sistemi bili su daleko napredniji od kompjutera koje su ljudi imali, pa je za distribuciju bio potreban daleko manje sofisticiran softver. Do proleća 1991. završeno je testiranje univerzalnog browsera koji je omogućavao ljudima pristup internetu, bez obzira na to koji računarski sistem imaju. Browser je dizajniran da radi jednostavno upisivanjem komandi. Nije bilo miša ni grafika, ali je omogućavao svima pristup internetu.
Berners Li takođe je podesio sistem tako da ljudi koji nemaju browser mogu da surfuju mrežom, prosto slanjem mejla CERN serveru sa web adresom (URL). U povratnom mejlu dobijali su sadržaj URL.
Mreža "eksplodira"
World WideWeb dobio je source code 30. aprila 1993. i bio je dostupan svima. Ljudi su počeli da postavljaju svoje servere i sajtove, a do kraja 1993. bilo je više od 500 poznatih servera, a WWW zauzimao je jedan procenat internet saobraćaja. To je u to vreme bilo mnogo (ostalo su činili mejlovi i prenos fajlova).
Dvadeset godina od tad, procenjuje se da postoji 630 miliona sajtova.
