Običan Jugosloven ustajao je u šest sati ujutro. Prao je zube domaćom pastom, koristio "pitralon" losion, "brion" kozmetiku, vozio "fiću" i čitao "start" magazin. „Gavrilović" paštete bile su statusni simbol, a "leviske" privilegija odabranih.
Dan mladosti bio je mnogima omiljeni dan u godini jer su svi želeli da odaju poštu najvećem brendu bivše Jugoslavije - Titu.
Svako vreme ima neke svoje simbole, nešto što nas u trenutku vraća u detinjstvo ili mladost - u svakom slučaju - u prošlost. Period do raspada bivše Jugoslavije specifičan je jer je u kratkom periodu veliki deo „naših" brendova postao "tuđi", a jedan broj je, u sveopštem haosu i finansijskim krizama koje su usledile, potpuno prestao da postoji.
- Na SFRJ nas podsećaju mnogi brendovi, ali dva najveća su Tito i sama SFRJ, koji su bili i ostali prepoznatljiv brend u inostranstvu. Za Srbiju možda ne znaju svi, ali za Jugoslaviju su svi čuli. Dovoljno je reći da se Titov službeni rođendan od 1945. godine slavio kao Dan mladosti, kada mu je na stadionu JNA predavana štafeta koja je pre toga obišla celu Jugoslaviju. Ovaj datum obeležavan je i posle njegove smrti, a zbirka štafeta čuva se u Muzeju istorije Jugoslavije - objašnjava istoričar Miloš Jeremić.
Svako ko je živeo u doba SFRJ seća se istorijskih "jasa" trikoa sa zvezdicama, „borosana", crnih baletanki, maskota Univerzijade u Zagrebu 1987. i Zimskih olimpijskih igara 1984. u Sarajevu Zagija i Vučka.
A to je samo vrh ledenog brega. Autohtoni proizvod bio je „vožd", "pravi jugoslovenski miris", a njemu su konkurenciju pravili „ralon" i „pino silvestre". Deca su volela „pekabela" sladolede, „bazooka" žvake i sličice iz čokoladica „životinjsko carstvo" koje su se lepkom lepile u albume.
Postavka Titovih štafeta zauzima počasno mesto u Kući cveća
Štafete mladosti
- Neki od najpoznatijih brendova u bivšoj Jugoslaviji bili su „brion" kozmetika, keks „domaćica", „kokta", „bajadere", „Nada Štark" i njihov keks, kao i svi slatkiši koji su se prodavali u metalnim kutijama u kojima su se kasnije držali šećer, brašno i kafa. Poznata je bila i fabrika „Jadar" i njihov čokoladni program. Od automobila najpopularniji je bio „fića", a simbol za dvotočkaše bio je motor "tomos zastava" - objašnjava Uroš Radulović, organizator izložbe "Živeo život" koja će početkom juna biti otvorena u Beogradu, a čiji je cilj da kroz istoriju svakodnevnog života vrati posetioce svim čulima u doba nekadašnje Jugoslavije.
Žene koje su radile kao tetkice, konobarice, vaspitačice, čistačice nosile su na poslu "borosane" - cipele od platna, najčešće teget i bele boje, koje su imale otvor na prstima i petama i bile popularne u vremenu u kojem je udobnost bila važnija od izgleda.
Socijalistički odgovor na „koka-kolu" bila je popularna "kokta" sa ukusom šipka, a od sokova su se najviše pili "dona" i "jafa" sirupi od limuna, narandže i višnje.
- Najzastupljenija firma za proizvodnju robe široke potrošnje bila je „Jugoplastika", koja je proizvodila sve - od školskog pribora, kuhinjske plastike do odeće - priča Radulović.
Proizvodi koje su Jugosloveni najviše voleli
Kozmetika: Brion, Pino Silvestre, Vožd
Slatkiši: Pekabela i Ledo sladoledi, Bronhi, Kiki bombone, žvake Bazooka i Čunga lunga
Prevozna sredstva: Stojadin, Jugo, Fića, motor Tomos
Odeća: Sportska odeća Jasa, Jugoeksport sa dizajnerom Mirjanom Marić, Centrotekstil sa Aleksandrom Joksimovićem, Beko - linija Li Kuper
Pića: Dona, Jafa, Kokta, Benko
Crveni kiosci - simbol brze hrane
Najpoznatija brza hrana u bivšoj Jugoslaviji bile su čuvene viršle, na čiji pomen svi imaju istu reakciju: „one su pucale kada se zagrizu, takvih više nema".
- Viršle su se sve do kraja osamdesetih godina prodavale u prepoznatljivim crvenim PKB kioscima na ulicama Beograda. S druge strane, na plavim kioscima „Štampe" kupovali smo dnevne novine i duvan - objašnjava Radulović. (Blic)
