Tetovaže - nekada skrivane i opovrgavane, sada krase naše vratove, ruke, tela, nekada su bile tabu, a sada je to postala "umetnost koja se uvlači pod kožu".
Guliver/Getty images/Thinkstock
Od tetovaže kralja Aleksandra I Karađorđevića, koji je na grudima imao orla, preko tetovaža JNA ili srca sa probodenom strelom do pravih umetničkih dela na koži - tako je tekao "razvojni" put ove umetnosti.
Tatu majstor i akademski slikar Snežana Dubajić, koja se bavi tetoviranjem od 1988. godine, ističe da se dosta stvari promenilo od tada.
"Ljudi su edukovaniji, što uz pomoć nas koji držimo do kvaliteta, toliko i uz pomoć javnih ličnosti i medija. Zahtevniji su, što je nama koji smo u ovoj profesiji mnogo lepše i inspirativnije", rekla je Dubajićeva.
Ona je dodala da što se zdravstvenog aspekta tiče takođe se sve izmenilo, sada je sva oprema za jednokratnu upotrebu, veoma se vodi računa o zdravstvenom faktoru.
Prema njenim rečima, 1988. godine tetovirali su se uglavnom muškarci, koji su na filmovima viđali da to rade "loši momci".
"Onda su počele i da se tetoviraju i poznate ličnosti poput Anđeline Džoli i Rijane, kod nas većina estradnih zvezda ima tetovaže i to je prosto donelo neki uobičajeni trend, a svako je mogao da se identifikuje sa kim je želeo", rekla je Dubajić, ocenivši da su mediji ti koji komanduju u svemu pa i u tetoviranju i da ljudi jesu žrtve marketinga.
Nekada, prema njenim rečima, uglavnom su se radile prepravke loših radova ili neke "šture teme" tipa delfini, lavovi, tigrovi, tribali, poneka ruža, a sada je to veoma raznovrsno tako da je to sada izazovan posao.
Dubajić kaže da je sama prvu tetovažu uradila jako rano, jer je volela tetovaže, a da se kasnije u njoj pojavila potreba da prepravlja veoma loše urađene tetovaže koje je videla. Ako želiš da vidiš kako se tetovaže uklanjaju, pogledaj OVDE.
Ona je istakla da su još uvek slova dece, muževa, roditelja ono što mušterije najviše traže.
Njen mlađi kolega, Damir Stančić poznatiji kao Damir Tattoo, koji se ovom profesijiom bavi oko 13 godina, takođe se slaže da su poznate ličnosti donele trend tetoviranja.
"Tetovaže su postale trend baš iz razloga što se mnoge poznate i javne ličnosti tetoviraju. Ne može jedna fudbalska utakmica da se odgleda a da pola igrača koji su idoli mladima nisu istetovirani", ocenio je Damir, dodajući da se može reći da su tetoviranje kao trend pokrenuli Anđelina Džoli, Dejvid Bekam.
Tetoviranje je, kaže Damir, u proteklih 10 godina doživelo revoluciju kada su se pojavile dobre boje i da je to postala jedna ozbiljna industrija.
"Kvalitet tetovaže se dosta razlikuje od onih koje su ljudima ostale u sećanju od pre nekoliko decenija, došlo je do nekog pomaka, sve ono što može da se uradi na papiru može da se uradi i na koži. Onda je to pokrenulo stavku da umetnici sa platna i ostalih medija prelaze na kožu zato što je to sada najisplativiji vid umetnosti. Kada se sve sklopi sve to je postala jedna velika industrija", rekao je ovaj tatu umetnik o kome se povodom 10 godina njegovog rada snima dokumentarac i koji hoće da otkupe tri nacionalne televizije.
Damir je istakao da ne želi da tetovira sve što mu se traži, već da radi ono što on misli da treba, jer želi da svemu da svoj neki umetnički pečat.
"Ja volim da radim realizam, volim da radim japanski stil koji je veoma poštovan u svetu tetoviranja, a ne volim da radim male flekice, slova, te trendove što nemaju neku umetničku vrednost", objasnio je, dodajući da je njegov cilj da bude umetnik u svetu tetoviranja.
Prema njegovom mišljenu i žene i muškarci se pođednako "šaraju" i kroz smeh kaže da su na tetoviranje dolazili i stariji ljudi od 65 ili 70 godina koji su želeli da istetoviraju inicijale svojih partnera.
Na pitanje da li je neko odustao od tetoviranja zbog bola, Damir ističe da to nije stvar zbog koje ljudi odustaju.
"Ljudi odustaju zbog drugih faktora, ako to nije prihvaćeno u njegovoj okolini može da se zaustavi na pola i neće da nastavlja dalje da radi. Nije bol u pitanju, već da li neko može ili ne može da to iznese ili da li mu stoji ili ne stoji, prija ili ne prija."
Tatu majstor Slobodan Milinković, poznatiji u svetu tetoviranja kao Sloba, koji se bavi ovim poslom od 1991. godine kaže da je od početka znao ili bar želeo, da mu tetoviranje bude profesija, tako da je celoj stvari pristupio ozbiljno, a da je za to vreme imao priliku da bude svedok pa i učesnik transformacije tetoviranja iz ne "tako poželjne stvari u jednu ozbiljnu umetnost i delatnost".
On se kao i Damir slaže da se dosta odnos društva promenio prema tetoviranju kao i da je sada oprema kao i tehnika mnogo bolja, a i da je medijsko eksponiranje u vidu serija L.A. ink, Miami ink doprinelo "bumu" tetoviranja.
"Slobodno mogu da kažem da je prva osoba koja je još početkom 1990-tih doprinela popularizaciji tetoviranja bio košarkaš Denis Rodman, koji je mozda bio prvi mega popularni sportista i koji je bio redovna mušterija tatu studija, ocenio je Sloba, dodajući da je možda još veći doprinos dao film "Od sumraka do svitanja" gde je lik koga glumi Džordž Kluni imao istetoviran 'rukav' koji se završavao na vratu.
"Takođe nemam pojma koliko puta sam cuo 'uh što bih voleo da se istetoviram kao Kluni', a fama je dotle išla da su me mnogi ubeđivali da se on za film stvarno istetovirao", rekao je Sloba, zaključivši da koliko god da je dobro da što su mediji doprineli na popularnosti tetoviranja toliko je i loše, jer "tetoviranje nikako ne bi smelo da bude stvar mode i trenda".
Ovaj poznati tatu majstor je trenutno u Roterdamu kao "gostujući umetnik" i po treći put je gost poznatih tatu studija "Blue Hawaii" i "Queen of rings".
Kako on ističe, nema neke razlike u odnosu ljudi prema tetovažama u Srbiji i Holandiji, jer se kod nas poslednjih godina odnos društva drastično promenio prema tetoviranju.
"Najveća razlika je u klijenteli, u smislu da je u Holandiji daleko bolji standard i platežna moć, tako da se ljudi više tetoviraju", rekao je Sloba.
(Tanjug)
