Najstariji, kompletni, svitak Tore na svetu pronađen je u univerzitetskom arhivu u Bolonji, tvrdi italijanski profesor i dodaje da je tekst najverovatnije iz 12 veka.
Dragoceni svitak na jagnjećoj koži univerzitetska biblioteka klasifikovala je kao dokument iz 17. veka pod nazivom "Svitak broj dva".
Ali profesor hebrejskih studija Mauro Perani rekao je danas AFP-u da je primetio da se u tekstu ne nalaze ključne izmene u pisanju Tore koje su unete u 12 veku.
- Odmah sam pomislio da je svitak mnogo stariji - rekao je on i dodao da sadrži slova i oznake koje je jevrejski naučnik i filozof Mozes (Mojsije) Maimonides zabranio u 12. veku.
Tora je jedna od 30 jevrejskih rukopisa u univerzitetkog biblioteci koje je Perani počeo da katalogizuje u februaru.
- Svitak je veoma redak jer kada se rukopisi 'pokvare' oni gube svoju svetost i ne mogu više da se koriste pa se zbog toga spaljuju. Ovaj svitak je u savršenom stanju - rekao je on.
Na desetine hiljada Tora svitaka uništeno je u nacističkoj Nemačkoj i fašističkoj Italiji ili su upotrebljeni za povezivanje knjiga, rekao je on.
Prethodno najstariji poznati svitak potiče iz poznog 13. veka iako biblijski kodeks - koji je u formi knjige - iz Sankt Peterburga potiče iz 1008. godine.
Testiranja svitka iz Bolonje kako u Italiji tako i u SAD potvrdila su Peranijeve tvrdnje - svitak potiče s kraja 12. ili početka 13. veka.
Netaknuti svitak dug je 36 metara i širok 64 centimetra i pogrešno je arhiviran 1889. godine.
- Arhivar je naveo da je tekst delovao nezgrapno i da je u njemu bilo neuobičajenih oznaka. Potpuno je omašio, ovo je divan rukopis - kaže Perani.
Profesor je objasnio da je svitak u Bolonju stigao iz dominikanskog manastira u gradu najverovatnije nakon što je Napoleon raspustio verske redove u zemlji u 19. veku.
Bilo je "potpuno normalno" da dominikanski opati imaju drevne Tore jer je u srednjem veku postojala bliska saradnja hrišćanskih i jevrejskih umnih ljudi, rekao je Perani.
Grad Bolonja ima veliku jevrejsku zajednicu i univerzitet je jevrejske studije pokrenuo još u 15. veku.
Postoje fragmenti Tore iz 7. veka ali je svitak iz Bolonje jedini ceo očuvan.
Prema jevrejskoj tradiciji, Tore se ne datiraju (Blic)
