Albanija je dugo na zapadu bila prepoznata kao zemlja bunkera koji su nicali na sve strane, zatim kao zemlja u kojoj cveta šverc droge, gde je krvna osveta nešto što se podrazumeva.
Foto: Wiki/CC/Godo Godaj/borsh albania@Flickr
Ali Albanija danas želi da o sebi pošalje lepšu sliku u svet. A gde će boljeg načina nego preko turizma i prirodnih lepota, piše Milan Marjanović
Novinarka BBC-ja Džulija Langdon ostala je u šoku kada je ovog leta posetila albansku rivijeru. Kao i mnogi zapadnjaci došla je sa predrasudama, a vratila se sa slikom rivijere pune turista i načičkanih suncobrana. Trideset godina redovno je letovala na severoistočnoj obali Krfa, odakle je gledala ka obali Albanije, često uz drhtaj pred onim o čemu malo zna.
Novinarka Langdon nije jedina koja je imala predrasude o ovoj grani albanske privrede. Gola obala, strašne i neprivlačne planine vekovima su činili da ova zemlja bude još više izolovana, oblikovana pedeset godina od strane komunista, da bi kasnije postala dom mafije, ili kako su Britanci definisali – Pustinja na Balkanu.
U prošlim vremenima krfski zaliv je bio osvetljen svetlom sa albanskih brodova koji su pokušavali da uhvate one koji su bili dovoljno očajni da se odluče na rizik noćnog preplivavanja ili da u unutrašnjoj gumi automobila pokušaju beg od gladi i brutalnosti. Nije bilo neobično da se rano ujutru čuje paljba koju su turisti na grčkom ostrvu obično ignorisali. Mogla se videti kiša metaka kako se svetli i puši nad nebom malog gradića Saranda na jugu Albanije, gde se poslednja nasilna pobuna dogodila pre oko 20 godina kada se Albanija borila da osigura neku vrstu demokratije.
I danas ljudi koji dolaze u Sarandu hidrogliserima sa Krfa očekuju da će videti siromaštvo i decu kako prose po ulici. Ali umesto toga naići će na nepregledan niz suncobrana. Dobrodošli na albansku rivijeru!
Tu je šetalište sa kafićima, barovima, čarobnim osvetljenjem, restoranima i turističkim prodavnicama koje prodaju lokalne turističke atrakcije. Duž obale se smenjuju stabla orhideja i palmi, kao i cvetovi hibiskusa i zimske trešnje. Na plažama su ležaljke. Tu je vodeni park za decu. Na pristaništu je platforma na kojoj deca uče da rone. Osim domaćih, očigledno je i prisustvo stranih turista.
Posebna priča su automobili – mnoštvo je veoma luksuznih. I usred tog malog grada lepa stambena zgrada sa apartmanom na vrhu. Pored – otmeni hotel.
Nekada je u školama ruski bio drugi jezik, danas je to engleski. Brojni turistički vodiči odlično ga govore, među njima i Era, tamnokosa Albanka u ranim četrdesetim koja sa oduševljenjem priča o novoj Albaniji i opisuje arheološko nalazište Butrint.
Nedavno su u Albaniji održani izbori i Era je, čije ime znači „eho", veoma zadovoljna rezultatima.
„Albanija sad beleži veliki napredak na putu ka demokratiji", kaže ona. „Ranije, ukoliko bismo se žalili, vrlo brzo biste završili u policiji. Mnogo stvari se menja", dodaje ona. Kada je bila devojčica mladi u Albaniji bili su primorani da nedeljom rade u poljima. U ovoj oblasti su zasadili masline i narandže.
Poljoprivreda i ribarstvo još uvek su veoma važne privredne grane za ekonomiju, ali je prosečna zarada tek nešto više od 230 evra (zvuči bolje kad se pretvori u albanski lek – 32.800), a starosna penzija je manja od polovine plate.
Starijima pomažu njihova deca, kaže Era, a takođe se i sami snalaze neformalno, odnosno preko crnog tržišta. Ekonomija živi i od novca koji kući šalje četiri miliona Albanaca koji žive diljem Evrope. Ova priča slična je svim tranzicijskim pričama, a i mi se ovde možemo pronaći.
Postoji problem u ovoj tranzicionoj ekonomiji. Svuda ima građevinskih radova. Infrastruktura je daleko od adekvatne. Tu su i automobili, ali nema parking-mesta. Postoje ograničeni konzumenti robe široke potrošnje, ali smeće nema ko da odnosi. Preletači iz jedne u drugu opciju su na svakom koraku.
Oko 90 odsto albanskih turista su Evropljani, od kojih 70 odsto drumovima ulazi u zemlju, što predstavlja veliki izazov. Kvalitet puteva i usluga ostaje suština razvojnog problema.
"Povećanje smeštajnog kapaciteta i kvaliteta usluga i dalje su glavni izazovi albanskog turizma", rekao je Ilja Pango, ministar turizma. Albanski preduzetnici svesni su da njihova infrastruktura ostaje jedan od njihovih najvećih problema. "Sporedni putevi ka plažama i dalje su veoma problematični, mada su troškovi njihove izgradnje ili obnove irelevantni", rekao je Sadik Malaj, šef Albanskog sindikata turističkih operatera.
Bez obzira na to, vlada promoviše tu industriju i saopštila je planove za nova odmarališta. Preduzetnici iz Dubaija i Katara izrazili su interesovanje za finansiranje velike izgradnje u Zalivu Lalzi, rekao je Pango. Pored toga, francuski lanac Klub med planira da gradi oko 350 luksuznih vila koje gledaju na Zaliv Kakome, investiranjem 75 miliona evra.
Jedna od najjačih tačaka albanske turističke industrije je lokalna kuhinja, primamljiva mešavina grčkog i turskog uticaja. Prema Banci Albanije, turistička industrija privukla je 170 miliona evra prihoda, što ju je učinilo značajnim pokretačem nacionalnog ekonomskog rasta.
Postoji samo jedan aerodrom koji nosi naziv po najpoznatijoj Albanki svih vremena, dobitnici Nobelove nagrade za humanitarni rad - Majka Tereza. Problem je što se aerodrom nalazi u glavnom gradu Tirani, a potrebno je šest sati da odete do obale – ako imate sreće. Većina puteva je zastrašujuća. Ništa od tih rupa i udubljenja ne može da poljulja Erin optimizam.
„Nadamo se da će novi političari napraviti bolje stvari za nas u budućnosti", kaže ona. Ona veruje da vlada može da osigura članstvo u Evropskoj uniji, a potvrdu vidi u tome da se vlada zalaže za vladavinu prava u odnosu na tradicionalnu kulturu osvete koja se i dalje primenjuje na severu zemlje. Uz nepotizam, korupciju i organizovani kriminal, to je takođe jedan od razloga zašto Albanija do sada nije uspela da se pridruži Evropskoj uniji. Ali, stvari se kreću. I, štaviše, novi lider Edi Rama ima tajno oružje.
Naime, već 13 godina postoji trka koja se zove „Toniblir" u čast bivšeg britanskog premijera Tonija Blera zbog podrške albanskom stanovništvu tokom sukoba 1999. godina na Kosovu. Toni Bler je veoma popularan u Albaniji i ponudio im je pomoć oko ulaska zemlje u Evropsku uniju. Nekako, međutim, još uvek postoje sumnje da će proći još mnogo vremena pre nego što Erin optimizam odjekne briselskim hodnicima.
Tekst je uz dozvolu preuzet iz novog broja Novog Magazina.
PIŠE: MILAN MARJANOVIĆ/NOVI MAGAZIN
(Izvor B92)
