Pojedini velikani bili su jako duhoviti na svojoj samrtnoj postelji, dok su drugi bili neverovatno duboki. Neki su se ateisti kajali zbog svojih stavova, a neki su do kraja bili skeptici. Niko, međutim, nije bio i ne može biti ravnodušan kad se nađe na ivici života i čeka da vidi šta dolazi posle.
Veliki ljudi ne mogu čak ni da umru malom smrću. Oni kao da moraju i u ono potpuno nepoznato da zakorače u velikom stilu i da za sobom za kraj ostave rečenicu koja će ih pratiti decenijama i vekovima nakon što ih više nije.
Obično su najbolje one koje su kratke i jasne, one koje udaraju pravo u metu, one koje su toliko jednostavne da nas u momentu obore s nogu i nateraju nas da stavimo prst u čelo.
Nisu, međutim, sve takve. Otkrivamo vam sve tipove umirućih reči koje je istorija zapamtila, a počećemo od onih duhovitih.
Poslednje reči američkog glumca Džima Harkinsa bile su: "Želim da umrem mirno u snu, onako kako je umro moj deda. Ne vrišteći od užasa kao putnici njegovog autobusa".
Spajk Miligan, britanski komičar, kazao je: "Lepo sam vam rekao da sam bolestan".
Ni Hemfri Bogart suočen sa smrću nije mogao da se uozbilji, pa je svojoj supruzi i deci rekao: "Nije trebalo da pređem s viskija na martini".
Američki izdavač Endrju Bredford kazao je: "Bože, oprosti mi na štamparskim greškama".
Podjednako je duhovit bio i čuveni francuski gramatičar Dominik Buur: "Sada ću umreti, ili umreću: i jedno i drugo je ispravno".
Čuveni grčki matematičar i možda jedan od najvećih naučnika ikad, Arhimed, rekao je rimskom vojniku pre nego što ga je ovaj ubio: "Ne diraj mi krugove", misleći na geometrijske oblike koje je nacrtao u pesku.
Na smrt osuđeni ubica Džejms Rodžs je kao poslednju želju tražio pancir prsluk, dok je drugi, Džejms Donald Frenč, pre nego što će biti likvidiran na električnoj stolici, okupljenim novinarima rekao: "Šta mislite o ovom naslovu za sutra: Pomfrit (French Fries)!", što je neverovatna igra reči pošto se pomfrit na engleskom piše "french fries" što doslovno znači i "Frenč spržen".
Glasoviti američki pisac Hanter Tompson, pisac "Paranoje u Las Vegasu", rekao je: "Opusti se: ovo neće boleti".
Bob Houp je kazao: "Iznenadi me", dok je Gručo Marks rekao: "Ovako se ne živi".
Poslednje reči generala Džona Sedžvika 1864. tokom Američkog građanskog rata bile su: "Sa ove razdaljine ne bi mogli ni slona da pogode", dok su umiruće reči pisca Edvarda Pola Ebija, na pitanje šta ima da kaže pre nego što umre, bile: "Bez komentara".
Nisu međutim, svi bili duhoviti. Ruski car Petar Veliki na samrti je rekao: "Dajte sve...", ali nije završio rečenicu i ne znamo kome je sve trebalo dati.
Sličan je slučaj i s Aleksandrom Velikim, koji je na pitanje kome ostavlja carstvo odgovorio: "Najjačem", verovatno misleći na Kraterosa, jednog od svojih generala. Želja mu nije ispunjena, pošto je carstvo rasparčano.
Sokrata je na samrtnoj postelji brinulo samo vraćanje dugova, pa je tako podsetio Asklepija da vrati Kritu petla umesto njega.
Bivši američki predsednik Džon Kvinsi Adams je kazao: "Ovo je sve od zemlje! Zadovoljan sam!".
Ruski imperator Aleksandar II, nakon bombaškog napada anarhista tokom koga je smrtno ranjen, rekao je samo: "Vodite me kući u palatu da umrem". Umro je par sati kasnije, kod kuće, u palati.
Lord Bajron je bio do kraja saživljen s Grčkom: "Dao sam joj svoje vreme, svoja sredstva, svoje zdravlje, a sada joj dajem i svoj život. Šta još mogu da tražim?".
"Ugasi tu prokletu cigaretu", rekao je tokom Prvog svetskog rata britanski oficir Hektor Hju Munro, plašeći se da će ih neprijatelj videti od duvanskog dima. Neprijatelj je čuo šta je kazao.
Legendarni muzičar Džejms Braun je bio prilično proročki nastrojen, pa je tako izgovorio sledeće: "Odlazim večeras", slično kao i Nostradamus koji je rekao: "Sutra me više neće biti".
Džon Lenon je bio očigledan: "Ustreljen sam", dok je britanski admiral Horejšio Nelson kazao: "Hvala Bogu, ispunio sam svoju dužnost".
Sid Višiz, frontmen Seks Pistolsa, napisao je na samrti svoju poslednju želju, pre nego što je ušao u legendu: "Imali smo pakt o smrti. Moram da ispunim svoj deo dogovora. Molim vas da me sahranite pored moje drage. Sahranite me u mojoj kožnoj jakni, džinsu i motorkama. Zbogom." Draga je bila Nensi Spandžen, za čije je ubistvo bio optužen. Zbog toga što je bila Jevrejka nije mogao da bude sahranjen s njom, na jevrejskom groblju.
Salvador Aljende, pre nego što je sebi pucao u glavu nakon vojnog puča, rekao je: "Ovo su moje poslednje reči, i siguran sam da moja žrtva neće biti uzaludna. Siguran sam da će makar biti moralna lekcija koja će kazniti zločin, kukavičluk i izdaju".
Pojedini velikani su bili izuzetno duboki na umirućoj postelji. Napoleon je rekao: "Umirem pre svog vremena, a moje će se telo vratiti Zemlji. Takva je sudbina onoga koga su zvali Veliki Napoleon. Kakav ambis leži između moje sadašnje mizerije i večnog carstva Hristovog!"
Alfred Hičkok je bio skeptik do kraja: "Čovek nikada ne zna kraj, čovek mora da umre da bi video šta se dešava posle smrti, iako katolici imaju svoja nadanja."
Alister Krouli je kazao: "Zbunjen sam. Satano, odlazi!".
Šandor Levej, autor satanističke Biblije, navodno je na samrti izgovorio sledeće: "O, o, šta sam to uradio, nešto nije u redu, nešto nije u redu...", ali ovo nije potvrđeno i može biti čista izmišljotina američkih hrišćana.
Bilo kako bilo, i poslednje reči poznatog britanskog ateiste ser Fransisa Njuporta išle su u tom smeru: "Nemojte mi govoriti da Bog ne postoji jer ja znam da postoji i da sam u njegovom prisustvu. Nemojte mi govoriti da nema pakla. Osećam kako već klizim. Bednici, prestanite da trućate o tome kako za mene ima nade, znam da sam zauvek izgubljen. Oh ta vatra. Oh nepodnošljiva mučenja pakla. Oh kada bih mogao da gorim u vatri hiljadu godina samo da kupim milost Gospodnju i da ponovo budem ujedinjen sa njim. Ali, od toga nema ništa. Milioni i milioni godina neće me približiti kraju mojih patnji više nego jedan bedni sat. Oh večnosti, večnosti zauvek i zauvek. Oh nepodnošljiva mučenja pakla".
Politički filozof Tomas Hobs kazao je: "Reći ću ponovo, kada bih imao ceo svet na raspolaganju dao bih ga samo da mogu da živim još jedan dan. Jer ću sada napraviti korak u tamu".
Buda je savetovao: "Radi naporno na sopstvenom spasenju", a za Hristove poslednje reči postoje tri verzije. Marko i Matej pišu da je Isus rekao: "Bože moj, Bože moj, zašto si me ostavio?". Luka tvrdi da je kazao: "Oče, u ruke tvoje predajem duh svoj!". Jovan, sa svoje strane, piše da su poslednje reči Isusa Hrista bile: "Svršilo se!".
Salvador Dali je kazao: "Ne verujem u svoju smrt", dok je francuski astronom Pjer Simon de Laplas rekao: "Ono što znamo nije mnogo. Ono što ne znamo je ogromno".
Konačno, američki sveštenik i političar, Henri Uord Bičer, izgovorio je sledeće reči: "Sada dolazi misterija".
Voleli bismo da njima simbolično završimo ovaj tekst, ali ne možemo – kad smo već kod misterije – da ne spomenemo najveću vezanu za poslednje reči: šta je rekao Albert Ajnštajn? Naime, pošto je svoje umiruće reči izgovorio na nemačkom, a američka negovateljica znala samo engleski, mi nikada nikada nećemo znati šta je izgovorio jedan od najvećih naučnika dvadesetog vijeka. (Telegraf.rs)
