Kako moderne tehnologije utiču na naš život. Za kompjuterom provodimo više vremena nego sa partnerom ili porodicom, a sve je veći broj žena kojima je mobilni telefon važniji od šopinga.
Iluzija virtuelnog sveta
U realnom životu energiju usmeravamo ka nečemu ili nekome, sa određenim ciljem, ali i postavljenim granicama. Dok u virtuelnom svetu gotovo nema limita, u stvarnom životu svaka „igra" ima svoja pravila i ograničenja.
- Čovek ima iluziju da preko interneta može da upravlja, dominira, menja planetu, živi u uverenju kako je moćan, jak, oružje kojim će da pobedi nekoga. Kreatori softver i internet tehnologija trude se da nam uzmu što više para. Zatrpani smo mnoštvom informacija koje porobljavaju naš um, patimo od nedostatka vremena. Tragedija trenutka u kome živimo je otimanje našeg sopstvenog vremena, jedinog koga imamo, a mi ga olako rasipamo na bezvredne stvari i bezvredne trenutke - ističe naš psiholog.
Zato ne čudi što veliki broj ljudi i ne primećuju da slobodno vreme jedino koristi na internet i da bi itekako mogli da imaju pravi društveni život, kada bi iz ruku ispustili tastature.
Nekada, ne tako davno, stvari su bile mnogo jednostavnije. Gledali smo dva televizijska kanala, vesti su putovale „čitavu večnost", pismu u sandučetu smo se radovali kao poklonu, a viđanje sa prijateljima detaljno ugovarali na fiksnom telefonu...
A onda je došlo "novo doba", kada su se u naš život ušetali internet, brzi računari, pametni mobilni telefoni, navigacioni uređaji - i zauvek ga promenili. Jednostavno, stasale su čitave generacije koje i ne znaju kako je svet nekada funkcionisao bez elektronske pošte, Googla ili mobilnih telefona.
Zato i ne čudi što je danas sve više ljudi koji su gotovo postali zavisni od modernih tehnologija i internet društvenih mreža. Nedavno sprovedeno istraživanje u Americi je pokazalo da žene koje rade u administraciji provode tri puta više vremena za kompjuterom nego sa svojim muževima ili partnerima. Najstrašnije je što su ispitanice priznale da ih to čini zadovoljnim!
Žene provode u proseku 9,3 sata dnevno za kompjuterom, a samo 3,6 sati sa svojim suprugom ili partnerom, navode rezultati istraživanja koje je sprovela kompanija "Haris Interaktiv na uzorku od blizu 3.000 ispitanika širom SAD. Tek svaka peta žena je rekla da žali što nema više vremena za svog partnera.
Kako stvari stoje, pobeđena je i ženska ljubav prema šopingu. Neverovatno je da skoro dve trećine ispitanica provodi više vremena za kompjuterom nego u kupovini. Takođe, osam od deset žena će pre sesti za kompjuter nego raditi neke fizičke vežbe, a četiri od deset će čak zapostaviti i porodicu zbog kompjutera...
-Moderne tehnologije nam pre svega troše dragoceno vreme. Kada smo više od jednog sata ispred kompjutera, televizora ili tableta, mi nekome nedostajemo, partnerima, deci, rođacima, prijateljima. Nedostajemo im u ljudskom, istinskom, direktnom, konkretnom, neposrednom, emocionalnom smislu, a ne samo u komunikativnom.
Međutim, većina ljudi se žali na manjak slobodnog vremena, zbog toga se ne viđaju s prijateljima, ali se s njima i mnogim drugim virtuelnim poznanicima druže preko društvenih mreža. I ono malo slobodnog vremena koje imaju, provode sa prstima na tastaturi - kaže za "Život Plus", Vlajko Panović, specijalista medicinske psihologije.
Informacije
Interent ima i svoje korisne strane, jer svakome donosi i veliki broj informacija, koje možda ne bi mogao da sazna iz ostalih medija.
- Na primer, informacije o genetski modifikovanoj hrani su putem intereneta obišli ceo svet, ljudi su prvi put saznali da se tako nešto radi. Da nije interneta, ljudi bi u mnogim slučajevima postali žrtve ne samo zabluda i neznanja, već i robovi nekih manipulacija - ističe Vlajko Panović.
Da li nas gugl i dži-pi-es zaglupljuju?
Internet pretraživač Gugl šteti našem mozgu, jer nam previše pomaže u rešavanju problema, smatra jedan američki naučnik. Zahvaljujući brzim, gotovo instant informacijama koje pružaju pretraživači, ljudi gube intelektualnu sposobnost da skladište informacije, upozorava američki publicista Nikolas Kar. Autor knjige "Plićaci - Šta Internet čini našem mozgu" ističe da Internet lišava ljudski mozak redovnog vežbanja koji mu je neophodan i da je ljudima sve teže da se koncentrišu, kao na primer pri čitanju knjige. Suprotno programerima koji se takmiče kako da kreiraju što jednostavniji softver, Kar smatra da bi sajtovi poput Gugla trebalo da budu teži za korišćenje kako bi poboljšali sposobnost koncentracije korisnika. Njegov komentar usledio je nakon što je Gugl lansirao novu opciju Gugl Instant koja izbacuje rezultate dok korisnik još ukucava ključne reči. Kar je posebno kritikovao onlajn biblioteku Gugl Buks koja će, po njegovom mišljenju, dovesti do površnog čitanja, kao i satelitsku navigaciju, jer će zahvaljujući njoj ljudi uskoro početi da zaboravljaju putanje kojim se kreću. On je objasnio da će se zbog uređaja GPS vremenom suziti deo mozga u kojem se slažu mentalne slike prostora.
Jedna studija u Velikoj Britaniji pokazala je koliko mobilni telefoni dominiraju našim životima. Čak 48 odsto ispitanih žena reklo je da im je njihov "pametni" telefon važniji od seksa! Anketa je otkrila da jedna od 20 žena obožava svoje uređaje toliko da spava s njima u krevetu ili ih drži na svom telu. Neke od njih su čak kupile nepropusnu zaštitu kako bi mobilni mogle proveravati i dok se tuširaju. Istraživanje je pokazalo da 76 odsto žena gleda u svoj telefon svakih sat i po, a polovina njih ne može izdržati ni 15 minuta.
- Baš kao što apostol Pavle kaže: "Sve vam je dato na slobodnu volju, ali vam nije sve na korist". Ta rečenica je orijentir koji bi trebalo slediti u odabiru svega i svačega. Moderne tehnologije zaista pružaju beskrajne mogućnosti u sticanju znanja i informacija. To zaista može da nam koristi, pod uslovom da napravimo granicu, da imamo meru. Ako postanemo neorganizovani u prostoru i vremenu, često gubimo motivaciju, životnu radost, smisao života - objašnjava Panović. Naš sagovornik podseća da je Haksli u svojim futurističkim vizijama predvideo upravo ovo što se danas dešava, da će se čovečanstvo kontrolisati putem iluzije ili beskrajnog zadovoljstva i zabave. Ali to nije zabava u kojoj učestvuju drugi ljudi, gledajući se direktno u oči, kada je jedino moguća emocionalna razmena. U internet tehnologijama nema emocija, one se pišu ali se ne doživljavaju, to je osnovna razlika između neposrednog i virtuelnog susreta.
- Virtuelni kontakt samo stvara privid druženja i susreta. Direktan ljudski susret je nezamenljiv. Oni koji na ovaj način kontaktiraju sa drugima, žive u uverenju da su bliski i da se poznaju. Međutim, posle izvesnog vremena, primetiće da su se s njima svaki dan čuli, ali ne i videli. Na taj način se gubi kvalitet ljudskog kontakta i odnosa. Ništa nismo rekli a imamo utisak da smo u kontaktu.
Omiljena ili omražena, Fejsbuk društvena internet-mreža je postala stil života u Srbiji, uz koju se leže i budi. Jer, u našoj zemlji trenutno je otvoreno više od 3.500.000 naloga, po čemu smo, proporcionalno ukupnom broju stanovnika, među vodećim državama u Evropi.
Zbog čega je ova mreža tako popularna? Jedan od glavnih razloga leži u činjenici da su Srbi oduvek bili druželjubivi i srdačni. Ipak, danas kada je časovnik gospodar situacije, a ljudi u stalnoj jurnjavi za novcem, društveni život po kojem smo nekada bilo poznati, zamenili smo virtuelnim.
- S jedne strane, društvene mreže imaju i svoje prednosti. Nude mogućnost spajanja sa onima koji ne žive blizu nas i koje nismo dugo videli, možemo da pogledamo fotografije koje su okačili, a neki su preko njih našli i srodnu dušu, emotivnog partnera. To je u redu, ali i kada je vreme provedeno na društvenim mrežama u pitanju treba imati meru - naglašava naš sagovornik.
Pojedini korisnici priznaju da zbog ove društvene mreže više i ne zovu prijatelje, jer gledajući njihove slike i poruke na profilima osećaju da su sa njima dovoljno povezani i da znaju šta se bitno dešava u njihovom životu. To nam omogućava i da lako zavirimo u tuđa dvorišta, što je takođe jedna od omiljenih srpskih navika. Ne treba zaboraviti ni želju za samoproklamovanjem. Ono se lako uočava kod osoba koje često "osvežavaju" svoje statuse i ubacuju nove, "pozerske" fotografije.
- Neverovatno je kako neko ima potrebu da do detalja opiše gde je bio, šta je radio, s kim je bio, okači fotografije i napiše da će sledeće nedelje ići na Frušku Goru. Fascinira ta ljudska potreba potreba za voajerizmom. Ako svoju privatnost budemo iznosili u eter gde svi mogu da je vide, bićemo potpuno razgolićeni. Moramo da razvijamo bezbednosnu kulturu, da bismo sačuvali svoju privatnost - upozorava sagovornik "Života plus".
