Nakon nedavnog pomračenja meseca, danas se dešava još jedan relativno redak fenomen! Prstenasto pomračenje sunca biće vidljivo nad Antarktikom, kao i u nekim delovima Australije.
U drugim delovima sveta pomračenje uopšte neće biti vidljivo.
Mesec se sada nalazi na najvećoj udaljenosti od Zemlje, ali neće u potpunosti da prekrije sunce, pa će tako ovo pomraćenje biti "prstenasto".
Pomračenje Sunca je fenomen koji se dešava kada Mesec prođe ispred Sunca, tako sa Sunce ostaje potpuno ili delomično skriveno za posmatrače na Zemlji.
Gledajući Sunce i Mesec, posebno u vreme pomračenja, može se uočiti da su sličnih ugaonih dimenzija. Iako se na nebu čine jednakima, u stvarnosti je Sunce mnogo veće. Sunčev prečnik (1.392.000 km) čak je 400 puta veći od Mesečevog (3.476 km), ali je Sunce isto toliko puta (u proseku) dalje od Meseca, pa se zato čine jednakima.
Međutim, ugaone dimenzije Meseca i Sunca nisu uvek jednake, već se menjaju.
Razlog tome su blago eliptične putanje, kako Zemlje oko Sunca, tako i Meseca oko Zemlje. Kako se menjaju udaljenosti Meseca i Sunca od Zemlje, tako se menjaju i njihove ugaone dimenzije.
Pomračenje sunca 11. avgusta 1999. Foto: Luc Viatour, Vikipedija
Prečnik Sunca kreće se od 31,5' (lučne minute), kada je Zemlja u afelu, do 32,6', kada je Zemlja u perihelu. Prečnik Meseca kreće se od 29,1' (29,1. lučnih sekundi), kada je Mesec u apogeju (najdalje od Zemlje), do 33,9', kada je Mesec u perigeju (najbliže Zemlji). Kada je Mesec u apogeju, a Zemlja u perihelu, te u svim drugim trenucima kada je Mesečev disk na nebu manji od Sunčevog, može doći samo do prstenastog pomračenja Sunca (slika 3.) jer Mesečev disk ne može u potpunosti pokriti Sunce. (Blic)
