U eri interneta, „Fejsbuka", „Tvitera", „Vajbera", onlajn bankarstva i drugih internet usluga, novih i sve savršenijih kompjutera i gedžeta, prinuđeni smo da radimo više stvari istovremeno.
Čini nam se da nas tehnologija čini svemoćnim i sposobnim - to je, na žalost, iluzija: tehnologija napreduje, ali ne i naš mozak. Naučnici tvrde da to izlaganje milionima podataka i nadražaja ima svoju cenu.
Da li znate koliko informacija dnevno stiže do našeg mozga? Tačnog broja nema, ali sigurno je - danas mnogo više nego ranije. U proseku dnevno mozak obrađuje više od 100 hiljada reči, a to je oko 34 gigabajta informacija.
Telefonski razgovori, slanje mejlova, pretraživanje interneta, onlajn kupovina, bankarske usluge, čak i ono za šta nam je nekad bila potrebna pomoć turističkih agencija, sve je to sada deo svakodnevice savremenog čoveka.
„Takvim ponašanjem ćemo zapravo da napravimo da mozgu treba sve više i više vremena i naša moždana aktivnost biće smanjena. Ljudi koji puno koriste tehnologiju tokom dana, istraživanja su pokazala, postaju razdražljivi, hiperaktivni", objašnjava psihijatar Anđelka Kolarević.
Nekada smo znali na desetine brojeva telefona i sa lakoćom smo rešavali jednačine. Danas to više nije potrebno, jer u ruci nosimo, kako se to kaže, rezervni mozak. Ipak, plima informacija u 21. veku zapravo može da potopi naš mozak.
„Pre 20 godina bilo mi je potrebno da naučim stvari skroz, da imam konkretno znanje zato što mi nije bilo lako dostupno. Sada potpuno drugačije funkcionišem bitno mi je da imam internet, bitno mi je da imam gedžet i da ono što mi je potrebno najbrže pronađem", kaže Zoran Torbica iz Centra za razvoj interneta.
„Naš mozak prilikom upotrebe telefona ili kompjutera više troši glukozu, zapravo moždana aktivnost je veća i dolazi do problema pamćenja, zato što mozak ne može tom brzinom da pamti određene sadržaje", ističe Anđelka Kolarević.
Međutim zahvaljući ovim tehnologijama, danas tvrde stručnjaci - sanjamo u više boja, postali smo kreativniji...
„Sada možemo da putujemo brzo. Nije nam potrebno da fizički negde odemo, možemo da budemo na licu mesta kroz različite servise na primer 'Google Earth'", navodi Zoran Torbica.
Ako je verovati jednom američkom istraživanju mladi dnevno provode više od sedam sati upijajući informacije iz medija, a kako često koriste više od jednog medija, taj broj je daleko veći.
Naučnici mlade pozivaju na „tehnološku dijetu". Nije zato ni čudo što menadžeri i vlasnici globalnih internet kompanija svojoj deci ograničavaju korišćenje gedžeta koje proizvode i prodaju na tržištu.
Samo ako pametno koristite modernu tehnologiju, ona će služiti vama, a ne vi njoj i dobićete nova znanja. Loše posledice možete da umanjite ako planski ograničite koliko ćete dnevno koristiti mobilni telefon, a koliko računar. I vi i vaša deca. (RTS)
