Ono što nisu uspeli da na terenu urade naši olimpijski šampioni, braća Grbić, Batez, Boškan, Kovač, Mešter, Mijić, Miljković, Petković, Vujević i Vušurović, ono što nije uspela da uradi nijedna dosadašnja generacija naših odbojkaša, jeste "četa plava" selektora Nikole Grbića: Srbija je osvojila Svetsku ligu! U sjajnom finalu u Krakovu, pred izuzetno raspoloženim, a povredama oslabljenim "orlovima", pao je moćni Brazil sa 3:0, po setovima 25:22, 25:22, 25:21.
Foto: FIVB / Promo
Odbojkaška reprezentacija Srbije
Da biste u odbojci, u finalu, pobedili "nepobedive" Brazilce, potrebno je najpre pobediti sebe. A to znači suočiti se sa svojim slabostima, sa lošom tradicijom slavnijih prethodnika i izvući iz sebe ono najlepše kada je i najvažnije. I, reprezentativci Srbije su, svesni da im je ovo poslednji nastup ovog leta, jer ih neće biti na Igrama, zaigrali kao u najlepšem snu. Hrabro, lukavo ali i taktički savršeno pripremljeno. Taj recept, iako nisu mogli da nastupe bez najboljeg poentera, povređenog Atanasijevića, bio je dovoljan da se napravi podvig koji će zlatnim slovima biti upisan u istoriju naše odbojke.
Jer, tokom 26 godina ovog nadmetanja, od 19 nastupa naših odbojkaša, što pod jugoslovenskom, što pod SCG, a što pod srpskom trobojkom, 12 puta je izboreno učešće na završnom turniru. Međutim, kada je o medaljama reč, stalo se na tri bronzane i pet srebrnih. Ovo odbojkaško zlato nikada nije bilo u našim rukama. Do nedelje, 17. jula 2016.
U Krakovu su rano počela da se dešavaju prava mala čuda u režili Grbićevih momaka. Na ovom završnom turniru su najpre pobedili domaćina, i to svetskog prvaka, Poljsku, a onda uzeli dva seta braniocu trofeja, Francuzima i izborili "pol-poziciju". U polufinalu je, i pored sudijskih nepravdi, pala Italije, pa je na red došla i najtrofejnija selekcija u Svetskoj ligi, devetostruki prvaci Brazilci.
I, padoše i oni pred Grbićevim junacima. Mladićima koji su oduševili u svim fazama igre, a možda najviše svojim ponašanjem - bodrili su se kao "oni stari", borili se "kao oni stari", a i igrali kao oni. Zapravo, za nijansu lepše. Možda nije bilo poteza poput Vanjinog olimpijskog odlaska sa terena pa poentiranja ili Nikolinih "kuvanja", ali jeste bilo savršenih imitacija "Kviskovih" lukavstava, blokova "1-na-1" poput onih kojima su Mešter i Gerić izazivali uzdahe. I, bilo je tu još nečeg: onog sjajnog duha igre, nastupa uz osmehe čak i kad je teško. Otuda i ovaj istorijski trijumf, opevan još u onoj staroj odbojkaškoj pesmi "Čuvaj se svete - plave čete". (Blic)
