Nikola Grbić, proslavljeni odbojkaški reprezentativac i selektor muške seniorske reprezentacije Srbije, uvršten je ove noći u odbojkašku „Kuću slavnih“ u Holiouku, u Masačusetsu.
Pored Nikole Grbića, uvršteni su odbojkašica Danijela Skot – Aruda iz SAD, zatim igrači odbojke na pesku Misti Mej Trenor iz SAD i Emanuel Režo iz Brazila, kao i trener Man Bok Park iz Južne Koreje.
Nikolin rođeni brat, Vladimir Grbić, prvi potpredsednik OSS, član je odbojkaške „Kuće slavnih“ od 2011.
"Velika je čast, ali i zadovoljstvo, biti ovde u društvu ljudi koji su promenili istoriju i ostavili neverovatan trag na odbojku. Ovo je najveće ostvarenje koje može da vam se dogodi u karijeri, pored osvajanja olimpijskog zlata. Ja sam uvek igrao najbolje što sam znao, dajući uvek sve od sebe da pomognem ekipi da pobedi. Ali, ako bismo i izgubili, čestitao bih rivalu i pokušao da naučim šta je to što bi sledeći put trebalo da uradim kako bismo došli do trijumfa. Odbojka mi je dala mnogo toga. Nije to samo sport, ona vam je i životni trener. Naučio sam vrednosti prijateljstva, posvećenosti, poštovanja, napornog rada, strpljenja i mnogo toga drugog. Zahvan sam joj na tome, a sada pokušavam da nešto od naučenog i vratim, pomažući mladim naraštajima da pronađu svoje životne staze kroz ovaj sport", poručio je Nikola Grbić.
On je 1997. proglašen za najboljeg igrača Evrope, a 2013. je primljen u „Odbojkašku aleju slavnih“ u Miliču, u Poljskoj.
Karijeru je počeo u GIK Banatu iz Zrenjanina, a zatim je igrao u Vojvodini iz Novog Sada. Internacionalnu karijeru je počeo 1994. odlaskom u Gabeku iz Montikjarija, a zatim je igrao za Trako iz Katanije, pa ponovo za Gabeku iz Montikjarija, Alpitur Kuneo, Sisli Trevizo, Asistel Milano, Kopru iz Pjaćence, Itas Dijatek Trentino, Bre banku Lanuti Kuneo i Zenit iz Kazanja. Osvojio je dve titule prvaka Italije (2008. – Trentino, 2010. – Kuneo), titulu prvaka Rusije (2014. – Zenit), tri Kupa Italije (1999. – Kuneo, 2000. – Sisli, 2011. – Kuneo), dve titule pobednik Lige šampiona (2000. – Sisli, 2009. – Trentino), dva Super Kupa Evrope (1997. – Gabeka, 1999. – Kuneo), titulu pobednika Kupa Kupova (1998. – Kuneo), pobednika Top Tims Kupa (2006. – Pjaćenca) i pobednika Kupa CEV (Kuneo).
Nikola Grbić je sa reprezentacijom osvojio 19 medalja od 1995. – 2010. Na Olimpijskim igrama je osvojio zlato (2000. – Sidnej) i bronzu (1996. - Atlanta), na Svetskim prvenstvima srebro (1998. – Tokio) i bronzu (2010. – Rim), na Evropskim prvenstvima zlato (2001. – Ostrava), srebro (1997. – Ajndhoven) i četiri bronze (1995. – Atina, 1999. – Beč, 2005. – Rim, 2007. – Moskva), u Svetskoj ligi četiri srebra (2003. – Madrid, 2005. – Beograd, 2008. – Rio de Žaneiro, 2009. – Beograd) i dve bronze (2002. – Belo Horzonte, 2004. – Rim), kao i tri bronzane medalje u Svetskom Kupu izazivača (1996.), Svetskom Kupu šampiona (2001.) i Svetskom Kupu (2003.).
Nikola Grbić je proglašen za najboljeg tehničara SP 2010. u Italiji, a pre toga je izabran u najbolju postavu SP 2002. u Argentini. Proglašen je za najboljeg servera Svetskog Kupa izazivača 1996. u Japanu, kao i za najboljeg tehničara Svetskog Kupa 2003. u Japanu. 2009. je proglašen za najboljeg tehničara Finalnog turnira Svetske lige u Beogradu. Na Prvenstvima Evrope, Nikola Grbić je četiri puta proglašavan za najboljeg tehničara: 1997. u Ajndhovenu, 2001. u Ostravi, 2003. u Berlinu i 2005. u Rimu.
(Blic)
