Prošlo je tačno 30 godina otkako je 12. marta 1989. nastao internet koji danas poznajemo – World Wide Web.
Priča o nastanku svetske mreže biće u žiži medija ovih dana, ona podseća na otkriće najkorisnije sporedne stvari koja je nastala u CERN-u, ali se može ispričati i kao anegdota isfrustriranog programera kome se smučilo da rešava isti problem po ko zna koji put.
Preteča današnje svetske mreže nastala je kao američki vojni projekat koji se razvijao na univerzitetima, stvarajući mrežu računara, tadašnji ARPANET. Od 1969. godine kada su nabavljena prva četiri računara za univerzitete u Кaliforniji i Juti, pa do interneta, jedva malo nalik današnjem, prošlo je dve decenije.
Naime, ARPANET je ugašen 1990. godine, ali je nekoliko meseci ranije, 12. marta 1989. godine, britanski kompjuterski stručnjak Tim Berners-Li, radeći u CERN-u, svom šefu Majku Sendalu predao rad „Menadžment informacija: predlog“, s kojim je praktično rođen World Wide Web. Berners-Lijev predlog se odnosio na upravljanje opštim informacijama o akceleratorima i eksperimentima koji se odvijaju u CERN-u.
Berners-Li je kasnije mnogo puta govorio kako je u to vreme bio depresivan zato što je u CERN-u bilo vrlo teško komunicirati i dolaziti do podataka: „Bilo je frustrirajuće što su u to vreme informacije stajale razasute po različitim računarima, ali da biste im pristupili, morali biste da se ulogujete. Takođe, ponekad ste morali da naučite različite programe da biste koristili sve te računare. Shvatiti kako stvari funkcionišu bilo je zaista teško. Često je bilo jednostavnije otići i upitati ljude na pauzi za kafu.“
Naime, fizičari i drugi zaposleni u CERN-u, u najveću evropsku istraživačku laboratoriju došli su iz različitih zemalja, i doneli sa sobom veliki broj najrazličitijih i najčudnijih računara sa svakojakim softverima.
„Ja sam zapravo napisao programe kako bi informacije sa jednog sistema konvertovao tako da one mogu biti ubačene u drugi sistem. Više puta. A kada ste programer i kada rešite jedan problem, pa onda još jedan koji je vrlo sličan, često pomislite: ‘Zar ne postoji neki bolji način? Zar ne možemo zauvek da rešimo ovaj problem?’ To je postalo ‘Možemo li da konvertujemo svaki sistem informacija tako da on izgleda kao deo nekog zamišljenog sistema informacija koji svako može da pročita’? I tako je postao World Wide Web.“
No, Berners-Li skromno objašnjava da su delići ove mreže već uveliko postojali, kao, na primer, hipertekst i internet, i da ih je samo trebalo sastaviti. Nakon toga napravljen je prvi veb-brauzer, a 6. avgusta 1991. je nastao i prvi veb-sajt Info.cern.ch. Na prvoj stranici stajale su informacije o hipertekstu, uputstva o kreiranju sopstvenih stranica i kako se pretražuje veb.
Berners-Li je danas profesor na Oksfordu i MIT-u, kao i direktor World Wide Web konzorcijuma koji nadgleda razvoj interneta, a zaposlen je i kao istraživač u Laboratoriji za kompjuterske nauke i veštačku inteligenciju MIT-ja. Izvor: Nauka kroz priče
