Sa šest različtih naracija koje se protežu od 19. vijeka do postapokaliptične budućnosti, glavnim glumcima Tomom Henksom i Hali Beri koji tumače više likova i tri reditelja (brat i sestra Vačovski i Tom Tikver), filmska adaptacija nagrađivanog romana Dejvida Mičela iz 2004. će biti ili jedan od najboljih filmova ove godine ili jedan od najkonfuznijih. Sudeći po prvom trejleru, mnogi se nadaju ovom prvom.
Sa ovako komplikovanom produkcijom nije ni čudo što je rediteljski trio - Endi i Lana Vačovski i Tom Tikver - jedva da je uspio da sprovede relaizaciju projekta.
Svaki podzaplet ima različitog glavnog junaka: Adam Juing je mladi Amerikanac koji se vraća kući jedrenjakom nakon posjete jednom ostrvu u Južnom Pacifiku, sredinom 19. vijeka; Robert Frobišer je talentovani Englez koji postaje sekretar genijalog kompozitora u Flandriji 1930-ih; Luiza Rej je tabloidna novinarka koja prati energetsku industriju u Kaliforniji 1970-ih; Timoti Kavendiš je izdavač koji se nalazi u staračkom domu u savremenoj Engleskoj; Sonmi~451 je genetski modifikovani klon koji dobija ljudskost u futurističkoj Koreji; Zekri je stanovnik pacifičkog ostrva koji se bori za opstanak u još daljoj budućnosti nakon „Pada" koji je opustošio planetu i istrijebio veći dio čovječanstva.
Svi likovi su povezani složenom mrežom lajtmotiva i sposobnošću da nekako izbjegnu sudbinu koja im je bila namijenjena.
Vačovski kažu da ih je odmah privukla ideja adaptiranja skoro nefilmične knjige za veliko platno. „Opčinila nas je veličina i razmjera poruka knjige, nedostatak cinizma i dramatične scene neprestano isprepletene trenucima nade".
„Cloud Atlas" je najskuplji film nezavisne produkcije u istoriji, sa budžetom preko 100 miliona dolara. Uprkos Henksu, Berijevoj, Hjuu Grantu i Suzan Sarandon u glumačkoj podjeli i trustu mozgova koji je napravio „Matriks" trilogiju, film je jedva našao finansijere.
„Više ni ne brojimo koliko uje puta ovaj film bio mrtav i oživljavan", kazala je Lana Vačovski za „New Yorker".
„Problem sa stvaranjem umjetnosti koju diktira tržište je taj što filmovi dobijaju zeleno svjetlo u poređenju sa prethodnim filmovima", kaže Lana. „Kao što se priroda zgražava od vakuuma, sistem se užasava originalnosti. Originalnost ne možete da modelujete prema ekonomiji".
Endi Vačovski se nadovezuje: „Zalažete se za neki film jer imate ukusa. Pa ne kupujete Shell Oil! U filmskoj industriji ste valjda zato što volite filmove a ne zato što volite novac".
Vačovski nisu prvi članovi holivudske zajednice koji se žale kako je u današnjoj ekonomskoj klimi teško da snimite bilo šta što nije dio nekog filmskog serijala. „Pravila su sada sasvim drugačija", kažeSpajk Li. „Nekada su studiji bili srećni kad naprave neki manji hit, jer im je to osvježavalo portfolio. Danas svi hoće samo filmove koji zarađuju milijarde i igraju sa velikim ulozima - potrošiće 300 miliona da zarade milijardu. Inače misle da nije vrijedno truda".
Li se našalio da bi danas mogao da snimi „Malkom X" samo ako bi sveštenik/aktivista nosio helanke i plašt.
Glumac bez dlake na jeziku Šaja Labaf dao je sličan komentar o mentalitetu studija. „Nema mjesta za velike vizionare. Oni bukvalno ne mogu da opstanu u sistemu studija", kazao je on za The Hollywood Reporter. „Studiji ti daju pare a onda sjednu u avion i dođu na set, stave ti prst u dupe i jure te tako pet mjeseci".
Nije da ovo nekog treba da iznenadi. „Što je budžet veći to koncept mora da bude čistiji. Jer ne samo da treba da zadovoljite sve ciljne grupe već i sve ljude na kugli zemaljskoj. Tako da su dvosmisleni i mračni filmovi rizik", kaže Adam Fogelson, direktor Universala.
Cloud Atlas debitovaće na Filmskom festivalu u Torontu 8. septembra, a u bioskope stiže 26. oktobra. (B92)
