Američki san je postao mit, izjavio je američki ekonomista i dobitnik Nobelove nagrade Džozef Štiglic.
Štiglic, profesor na Univerzitetu Kolumbija, rekao je u intervjuu za nemački časopis "Špigl" da je finansijski sektor krivac za sve veću nejednakost između bogatih i siromašnih u SAD.
"Verovanje u Američki san je i dalje snažno, ali već 20 godina nema nikakvog boljitka za prosečnu američku porodicu. Sa druge strane, najbogatijih jedan odsto stanovništva zarađuju 40 odsto više samo u jednoj nedelji nego što petina najsiromašnijih zaradi u celoj godini. Ukratko rečeno, postali smo podeljeno društvo. Amerika je stvorila veličanstvenu ekonomsku mašinu, ali najveći deo tog preimućstva odlazi najbogatijima", ukazao je Štiglic koji je 2001. dobio Nobelovu nagradu.
U poslednjih nekoliko decenija u zemlji je dramatično povećana nejednakost u prihodima i bogatstvu, rekao je Štiglic i kao primer naveo da je 2011. šestoro naslednika imperije "Vol Mart" upravljalo bogatstvom od blizu 70 milijardi dolara, što odgovara imovini svih najsiromašnijih 30 odsto američkog društva.
Uprkos mitu da siromašni u SAD postaju bogati, "životne šanse mladih građana više zavise od primanja i obrazovanja njihovih roditelja nego u bilo kojoj drugoj razvijenoj industrijskoj zemlji za koju postoje podaci.
"Verovanje u Američki san pojačavaju anegdote, dramatični primeri pojedinaca koji su uspeli da se sa dna popnu na vrh. Verovanje u Američki san nije potkrepljeno pravim podacima", rekao je Štiglic.
Na pitanje da li misli da je slogan "99 odsto" iz pokreta "Okupiraj Volstrit" ispravan i ko su zaista tih preostalih "jedan odsto", Štiglic je rekao da je to grupa ljudi koja dobija 20 do 25 odsto ukupnog prihoda i da je njihov udeo udvostručen u poslednjih 30 godina.
"Oni poseduju oko 35 odsto ili više ukupnog bogatstva. Oni imaju najbolje kuće, najbolje obrazovanje i najbolji način života", ukazao je Štiglic.
Podsećajući da je bivši američki republikanski predsednik Džordž Buš tvrdio kako SAD nemaju dovoljno novca za zdravstveno osiguranje siromašne američke dece, što bi koštalo nekoliko milijardi dolara godišnje, a da su odjednom imale 150 milijardi dolara da uliju u spasavanje osiguravajuće kompanije AIG, Štiglic je rekao da to govori "da nešto nije u redu sa našim političkim sistemom".
"To više liči na pravilo 'jedan dolar, jedan glas' nego na 'jedna osoba, jedan glas'", predočio je Štiglic i kratko prokomentarisao:
"Devedeset devet odsto prema jedan odsto. To zaista zvuči kao odlična okolnost za revoluciju. Zašto stvari i dalje stoje tako mirno u SAD?", zapitao je Štiglic. (Tanjug)
