Društvo u kojem živimo kreće se postepeno ka modelu koji se u Evropi popularno naziva "svet na pet ekrana", što se odnosi na sve češće korišćenje televizije, kompjutera, konzola za igrice i mobilnih uređaja, kao što su pametni telefoni i tableti.
Pri tome su mobilni telefoni postali značajan način za distribuciju igrica, vesti i muzike i jedna su od najbrže rastućih formi za obezbeđivanje takvih sadržaja i sličnih usluga.
Najnoviji podaci Evropske unije (EU) pokazuju da je, posle televizije, Internet postao drugi omiljeni izvor vesti. Ti podaci pokazuju i da se generalno opadanje prodaje novina ne podudara sa digitalizacijom, jer je u najvećem broju slučajeva počelo ranije, što zbog promene modela potrošnje, što kao rezultat konkurencije na tržištu, koja je ograničila profit i smanjila cene.
Štampa, međutim, i dalje ostaje glavni izvor prihoda za novinske izdavače, jer je prihod od digitalnog oglašavanja, uprkos stalnom rastu, u 2010. godini na svetskom nivou iznosio samo sedam odsto.
Iako generalno izdaci za reklame između 1997. i 2012. godine pokazuju u proseku rast od 37 odsto, oglašavanje u novinama imalo je u tom periodu negativan rast od - 7,8 odsto.
To ukazuje da se novinski sektor suočava sa strukuralnim i ozbiljnim opadanjem prihoda od oglašavanja.
Opadanje prihoda od oglašavanja na televizijama i internetu, s druge strane, verovatno je najviše rezultat smanjivanja budžeta za oglašvanje zbog ekonomske krize, a ne zbog manje publike ili preusmeravanja budžeta za reklame drugim medijima.
U medijima i medijskom sektoru poslovna pažnja se preusmerava sa proizvodnje sadržaja na njegovu distribuciju.
Sveukupno, sektor koji obuhvata svetske telekomunikacije, medije i nove tehnologije, vredi 920 milijardi evra i u proseku beleži godišnji rast od osam odsto od 2006. do 2010. godine.
Podaci koje je objavila Evropska komisija pokazuju i da slabi vodeća pozicija EU na ukupnoj svetskoj medijskoj sceni.
Dok je 1988. godine EU imala pet od 15 vodećih medijskih kompanija u svetu, 1998. ih je imala četiri, a 2008. godine samo tri.
Očekuje se i da će internet sektor do 2015. godine zabeležiti rast od 13 odsto.
Prema podacima Evropske komisije, digitalizacija je povećala prodaju knjiga, pa je potrošnja na elektronske knjige svake godine u periodu od 2006-2010. udvostručena, ali je i dalje na nivou od samo tri odsto od ukupne prodaje
knjiga u svetu.
Takođe se pokazalo da se, u proseku, 70 odsto snimljene muzike u SAD, Velikoj Britaniji, Francuskoj i Nemačkoj, kao četiri najveća tržišta muzike širom sveta, koristi putem interneta ili neke druge digitalne forme.
Ipak, prihodi od digitalnih izvora u tim zemljama iznose samo 35 odsto od ukupne prodaje snimljene muzike.
Kako se ističe, evropska izdavačka industrija je najveća na svetu i oduhvata ukupno 83.472 firme.
Najbrojniji podsektori u ovoj oblasti su, prema broju firmi, izdavači knjiga (31.813 firmi ili 38,1 odsto) i izdavači žurnala i magazina (18.975 firm ili 22,7 odsto).
Izdavači dnevnih novina su najmanji podsektor, budući da u 27 zemalja EU ima samo 9.006 firmi iz te oblasti, ili 11 odsto od ukupnog broja izdavača. (24sata.rs)
