Trebinje, 27.10.2010. Ovih dana u našem gradu, malo je onih koji ne prave rakiju lozu. Još je manje onih koji nisu svratili na kazan, kod prijatelja i probali po "kap".
Loza dobrih i manje dobrih, sve je više, a više je i mladih domaćina koji pokušavaju da naprave ovaj sjajan napitak. Mladi alhemičari se usuđuju i da mjenjaju tehnologju, kako bi li skuvali što bolju rakiju.
Ovom prilikom želimo sa Vama podjeliti tajnu i otkriti postupak za dobijanje najbolje rakije u Trebinju. Pa da krenemo :
Potrebni sastojci:
1. Kupiti vagon ili dva najjeftinijeg, a najboljeg grožđa. Po mogućnosti preko sindikata i na rate, još bolje preko tuđe plate.
2. Krišom kupiti određene količine šećera. Tu ne treba žaliti, kupovina poželjna po noći. Ako ko pita dodaje se 3%, ali da ne detaljišemo.
3. Zajmiti kod Voja ili nekog drugog prijatelja, mašinu za odvajanje fustulje (peteljke), koju treba odmah oprati i vratiti jer trebaće i dogodine.
4. Nakon gnječenja zajmiti u komšije Milana gradi (sladomjer) i izmjeriti stvarno stanje slatkosti. Ne mjeriti dok oni koji su pomagali pri gnječenju ne odu. Kada shvatimo da je slador u sumi 15-16, potrebno pričati da je 19 i svaki dan podizati po 0.5. Tako da dok se o tome bude pričalo (najviše dva tri dana), izađe na 20 -21.
5. Dodati šećer. Gledati da se to radi kada nema mnogo oči. Radi kasnijih posljedica. Ukoliko neko baš tad naiđe, odmah, a na sav glas pozvati ženu i pitati "đe oni šećer što si donjela". Razmutiti šećer i pripremiti veslo za mješanje dropa.
6. Pozajmiti u komšije Tiha kazan za kuvanje dropa i obećati, sebi i svima, da ćete sledeće godine imati svoj. Po selu i komšiluku iskupiiti stare solunare, da se vesela mašina sastavi i pusti u pogon.
7. Dimnjak više nije potrebno stavljati pod zemlju, jer te svakako otkriju i dođu. Samo bi se mučio, iskustvo je tako pokazalo.
8. Dobro čuvati komšijin kazan, posebno kabulicu, najviše kad je vlasnik prisutan. Gledati da se što više, a pažljivije ispeče, a da se što manje i sporije popije.
9. Kazan oprati i vratiti, usput ga hvaliti. Za kazaniju dati, sa alalom, onu rakiju, od koje si ocjedio svo vino, o kome ćemo drugom prilikom. A u koju si dodao malo vode i još manje šećera, onaj dan kada si sve iscijedio i odlučio da je grehota da se baci ono što je ostalo.
10. Obavezno gradirati sa desetilovanom vodom ili bar tako pričati. Najbolja jačina je od 43-45. Ali o ukusima ne vrijedi raspravljati. Ne mora baš sve ovako, ko ima talenta može i malo da rizikuje.
11. I na kraju. Pored toga da rakija treba da dokuči sledeću godinu, dio da se proda u Sarajevo ili kakvu dobru kafanu. Najvažnije je da Vaša rakija bude najbolja u Trebinju. To se postiže isključivo Vašom pričom i podrškom onih kojima je dajete džabe.
Sada, u Vaše zdravlje i živili vječno.
L.
