Veoma sam srećan zbog nagrade, mislim da je to veliko priznanje za mene i za celu ekipu. Kada smo krenuli na festival, nisam imao neku vrstu očekivanja, osim da publika dobro prihvati film i da dobijemo dobre kritike.
Međutim, nekako tokom festivala sve je govorilo da je naš film među favoritima za nagrade i naravno da smo imali neku vrstu želje i očekivanja, priča Srdan Golubović, reditelj filma "Krugovi", koji je osvojio specijalnu nagradu žirija na nedavno održanom američkom filmskog festivalu "Sundance".
NN: Šta ova nagrada znači za film, ali i za srpsku kinematografiju uopšte?
GOLUBOVIĆ: Mislim da je nagrada veoma značajna i za srpski film. Na tako velikom festivalu kao što je "Sundance" važno je učestvovati, ali je i izuzetno važno za film, autora i malu kinematografiju, iz kakve mi dolazimo, da dobijemo neku nagradu. Zadovoljan sam što je to priznanje došlo, pored zaista dobrog prijema kod publike i veoma dobrih kritika.
NN: Kakva su Vaša očekivanja povodom premijere "Krugova" na našim prostorima, koja treba uskoro da se desi?
GOLUBOVIĆ: Ovde očekujem jako dobre reakcije, smatram da će se ljudima svideti film, pritom mislim i na Srbiju, i na BiH i Hrvatsku, na region, jer je ovo film o nama i bavi se nekim našim sudbinama i našom pozicijom u odnosu na sve što se dešavalo kroz sve ove godine. Zaista sam se trudio da napravim film koji nije politički, to me nije zanimalo. Ovo je film koji se bavi ljudskim sudbinama i koji se trudi da bude, na neki način, i univerzalan, i da govori o priči koja se, nažalost, desila kod nas za vreme rata, a može da se desi bilo gde. To je zaista bila moja želja. Naravno, biće tu i nekih ljudi koji će to sve posmatrati kroz određen politički aspekt, koga, videćete u filmu, nema. Ovaj film je nama namenjen, mene kao autora najviše zanima kako će reagovati moja publika, odnosno publika u mojoj zemlji, to mi je uvek najvažnije. Posle toga uvek razmišljam da to ima jedan univerzalni jezik i da može biti prepoznatljivo, "čitljivo" i razumljivo i u Južnoj Koreji, Americi i na raznim kontinentima.
NN: Šta Vas je podstaklo da napravite film sa ovakvom tematikom?
GOLUBOVIĆ: Pre nekih pet godina, kada se pojavila "Klopka", sedeli smo na jednom festivalu u Nemačkoj i na nekom portalu smo pročitali vest o Srđanu Aleksiću. Nisam pre toga znao za tu priču i iste sekunde kada sam je pročitao, osetio sam da je to nešto što me duboko intrigira. Shvatio sam da je Srđan Aleksić čovek u čijem činu je neka anticipacija svega onoga što sam ja uvek osećao prema tom ratu. To herojstvo i, pre svega, ljudskost je nešto što je atipično za ratove uopšte. Onda sam shvatio da je Srđan, u stvari, moj lični junak ovog rata, junak moje generacije i ljudi koji misle kao ja, tako da sam odmah poželeo da napravim nešto o tome. Bilo je veoma teško u procesu stvaranja, jer smo shvatili da najveća snaga tog čina jeste kako on utiče na nas, a ne samo kakav je taj čin, te kako jedno ljudsko delo može da učini da i sami budemo bolji ljudi. Tada sam shvatio da film neće biti ratni, nego da će se samo početak i kraj dešavati u vreme rata, i to vrlo malo vremena, svega nekih 10 minuta. Dakle, film se praktično dešava danas, i mi u stvari preispitujemo sebe, da li to visoko ljudsko i humano delo može da nas promeni na bolje.
NN: Da li ste za vrijeme boravka u Trebinju imali priliku da razgovarate s ljudima koji su bili bliski sa Srđanom?
GOLUBOVIĆ: Najviše vremena bio sam u kontaktu sa Srđanovim ocem, i sada sam u kontaktu s njim. Razgovarao sam i sa Srđanovim poznanicima i uopšte sa mnogo ljudi u Trebinju. Jedini čovek sa kojim nisam razgovarao je Alen Glavović, jer nisam imao priliku.
NN: Istovremeno, kada su "Krugovi" nagrađeni na "Sundance" festivalu, pojavila se vijest da Srbija za razvoj kinematografije ove godine ne planira da izdvoji iz budžeta ni jedan jedini dinar. Kako to komentarišete?
GOLUBOVIĆ: To je jedna veoma loša stvar i ja se nadam da se to neće dogoditi. Čitao sam i da sada Bratislav Petković, ministar kulture, govori o tome da bi uz pomoć Ministarstva finansija to trebalo da se reši. Mislim da ovde u javnosti postoji jedno pogrešno tumačenje stvari, a to je da je film jedna umetnost koja može sama sebe da izdržava. To nije tačno i to nigde u svetu nije tako. U Francuskoj, Nemačkoj i ostataku Evrope, svuda je filmska, kao i bilo koja druga umetnost, finansirana i pomognuta od strane države. Jedino nije slučaj sa SAD, koje su jedno veliko tržište i komercijalna kinematografija. Situacija je ovde došla do najniže tačke i suština je da bi trebalo da se smisli, napravi jedan stalni način finansiranja kinematografije. Javnost, takođe, često zaboravlja da je srpska kinematografija najbolji kulturni ambasador Srbije, poslednjih pet-šest godina posebno. Pogledajte samo prethodnu godinu i nagrade koje su osvajali "Klip", "Parada", "Smrt čoveka na Balkanu", pre toga "Beli beli svet" Olega Novkovića ili film "Tilva Roš". Srpski film mnogo čini na promociji naše kulture i činjenica da je nula dinara budžet za kinematografiju je skandalozna i ne postoji nigde oko nas.
NN: Da li će se to odraziti na regionalnu saradnju i koprodukcijske projekte?
GOLUBOVIĆ: To je veoma važno. Da bi čitaoci shvatili, mi ne možemo da imamo koprodukciju za neki film ukoliko nemamo novac iz svoje zemlje. Ti moraš da poneseš nešto iz svoje zemlje kao miraz. To je logično, to je fer odnos. Ne možeš da očekuješ da ti druga zemlja daje pare ako ti tvoja zemlja ne daje. Regionalne koprodukcije su važna stvar, a "Krugovi" su pravi primer toga, to je film u kojem su i Hrvatska i Slovenija. Mi pripadamo istom kulturnom prostoru i slične teme i problemi nas intrigiraju, interesuju, zanimaju i muče, tako da je saradnja između zemalja bivše Jugoslavije nešto što je važno i prirodno. Posebno jer, manje-više, govorimo istim jezikom. Čak bih rekao da je isti, kako god se on zvao, što se mene tiče. Zajedno imamo tržište koje je mnogo veće nego što naše zemlje inače jesu.
Priča o herojstvu
Film "Krugovi" je savremena priča bazirana na stvarnom događaju o herojskom djelu Trebinjca Srđana Aleksića, koji je 1993, u 27. godini, izgubio život braneći prijatelja Bošnjaka Alena Glavovića u centru rodnog grada.
Priča prati pet ljudi koji se suočavaju sa prošlošću kroz vlastite krize. Postavlja se pitanje da li će akteri prevladati krivnju, lične frustracije i svoj poriv za osvetom. Film, takođe, postavlja pitanje da li je herojsko djelo uzaludna žrtva ili, kao kamen bačen na površinu vode, proizvodi krugove koji se šire vremenom i prostorom podstičući nas da činimo nova dobra djela. Autori scenarija su Srđan Koljević i Melina Pota-Koljević, a uloge tumače Aleksandar Berček, Leon Lučev, Nebojša Glogovac, Hristina Popović, Nikola Rakočević i Vuk Kostić. "Krugovi" su rađeni u koprodukciji Srbije, Njemačke, Francuske, Hrvatske i Slovenije.
Nije lako igrati heroje
NN: Kako su se glumci snašli tokom snimanja "Krugova"? Da li je Vuku Kostiću bilo teško da glumi Srđana Aleksića?
GOLUBOVIĆ: Glumcima je uvek, generalno, teško kada treba da igraju neke ljude koji su postojali, stvarne ličnosti, posebno kada je situacija sa Vukom Kostićem, koji je igrao Marka, koji je u stvari Srđan Aleksić. Uopšte nije lako glumcu da igra nekoga ko već ima status jednog heroja, koji je učinio nešto veliko i za to platio životom. U svemu tome jako je teško da pronađe neko svoje viđenje toga. Zanimljivo je da Aleksandar Berček, koji u filmu igra ulogu koja bi mogla da bude bliska Radetu Aleksiću, Srđanovom ocu, nije želeo da se sretne s njim, baš da ne bi bio pod uticajem ili utiskom pravog čoveka. Glumac mora da pravi jednu novu stvarnost i to je svaki put teško. (Nezavisne)
