Trebinje je rasadnik fenomenalnih košarkaša, kao što su Danilović, Bodiroga, Radmanović... ali moj prvi izbor u životu bio je klavir. Stalno sam nagovarao roditelje da me pošalju u muzičku školu i na kraju uspeo da sednem za klavir i na najlepši način otkrijem muziku. Istinski kulturološki kamen temeljac u formiranju mojih životnih navika.
Milenko Savović
Muzika je i danas važan deo mog slobodnog vremena. Naročito rokenrol. Čari sportske pobede okusio sam prvi put u bazenu. Bio sam republički prvak u nekoliko disciplina. Imao sam duge ruke i vršnjaci su teško uspevali da me stignu u vodi. Jednog letnjeg popodneva moj otac je okačio koš na garažu ispred zgrade u kojoj smo živeli i više nije bilo vremena za druge sportove. Sve vreme van škole provodio sam sa društvom igrajući basket. Bila je to ozbiljno iskušenje jer u Hercegovini, naročito u Trebinju, nije lako biti dominantan u uličnom basketu. Ima mnogo talentovanih klinaca koji veruju da su najbolji. Ispod tog koša u komšiluku stekao sam značajno samopouzdanje u životu.
Susret s Medžikom Džonsonom
Otac tragično nastradalog Srđana Aleksića o čijem herojskom podvigu Srdan Golubović danas snima film formirao je košarkaški klub Leotar u Trebinju. Imao je nekoliko iskusnih igrača kojima je pridružio klince od 15, 16 godina. Bio sam među tim klincima i veoma brzo zbog visine ušao sam u kadetsku reprezentaciju SFRJ. Igrali smo turnir u Nemačkoj, u Manhajmu, na kojem je učestvovala i selekcija SAD. Na terenu se pojavio njihov plejmejker visok 2,07... Bili smo šokirani s kojom lakoćom je baratao loptom i upošljavao saigrače. Bio je to Irvin Džonson, kasnije mnogo poznatiji pod NBA nadimkom Medžik. Pozdravili smo se nekoliko puta i tada mi je kazao da ću jednog dana postati cenjeni košarkaš. Ispostavilo se da je dobro procenio. Ne bi bilo lepo da sam izneverio Medžika Džonsona.
Sa Petrom Božićem, kapitenom Partizana
Rokenrol i fatalan susret na Akademiji
Novi život u velikom gradu bio je za mene veliko iskušenje, ali nisam imao mnogo slobodnog vremena jer tada nije bilo opcije za vanredno pohađanje srednje škole. Osim za treninge i školske obaveze, našao sam vremena za otkrivanje rokenrola. U XI beogradsku gimnaziju išao sam sa Srđan Gojkovićem Giletom koji je kasnije oformio legendarni bend „Električni orgazam". Poznavao sam Milana Mladenovića, Koju iz „Discipline kičme"... Kada se otvorio klub „Akademija", u njega je redovno svraćalo tek tridesetak ljudi. Na nekom rok koncertu u „Akademiji" sam upoznao lepu studentkinju Fakulteta likovnih umetnosti. Bio je to fatalan susret jer smo danas u braku. Jednom je Gile poveo Čavketa i Bananu na utakmicu u Halu sportova na Novom Beogradu. Na zagrevanju mi je prišao policajac jer mu se Gile žalio kako ne mogu da sednu u parter. Zamolio sam redare da ih puste da preskoče u parter i akrobatiku „Električnog orgazma" pozdravila je navijanjem cela hala. Na toj utakmici je od navijanja „grobara" sa bubnjevima Gile pokupio ideju za početak pesme „Igra rokenrol cela Jugoslavija". (Blic)
