Dučićeva fontana...
Zašto plačeš draga
svu noć i dan ceo,
izgubljena sreća još uvek je sreća...
I taj jad u duši što te na nju seća,
to je jad njezin zaostali deo...
Nedaj mutnoj suzi
na sumorno oko,
sreća nikad ne mre
ni onda kad mine...
Taj eho kog jedva čuješ iz daljine
to još ona zbori
u tebi duboko...
J. Dučić