Šestomilionska Luanda, glavni grad Angole i peta po veličini metropola u Africi, ponovo je najskuplje mesto na svetu za stanovanje, skuplje od tradicionalno paprene Moskve ili Tokija.
maxbrotto / Flickr.com
Posle Luande, Moskve i Tokija, na četvrtom mestu liste najskupljih gradova jeste Ndžamena u Čadu, peti je Singapur, a u „top 10" su i: Hongkong, Ženeva, Cirih i Bern i Sidnej. Na listi, koju „Merser" pravi kao pomoć multinacionalnim kompanijama i vladama da bi lakše odredili budžet za zaposlene u inostranstvu, nalazi se 214 gradova, a u obračun ulaze cene 200 standardnih usluga i proizvoda, uključujući smeštaj, prevoz, hranu, odeću, kućne potrepštine i zabavu. Zanimljive su razlike u ceni između standardnih proizvoda u gradovima. Tako šoljica kafe u Managvi košta 1,54 dolara, a u Moskvi 8,29, hamburger u Kalkuti staje 3,62 dolara, a u Karakasu 13,49, karta za bioskop u Johanesburgu iznosi 5,91 dolar, a u Londonu 20. Ključni trošak, koji određuje rangiranje grada na listi jeste, naravno, smeštaj. U Moskvi je, na primer, iznajmljivanje stana 14 puta skuplje nego u Karačiju.
Iako dve trećine stanovnika Luande živi u straćarama, za osam godina procvata gradnje nastali su luksuzni objekti u kojim iznajmljivanje stana sa dve spavaće sobe mesečno košta oko 10.000 dolara, dok u Moskvi iznosi 4.600, pokazalo je istraživanje njujorške kompanije „Merser".
Luanda je glavna luka i administrativni centar naftom bogate Angole (crno zlato čini 97 odsto prihoda od izvoza). Skupoći prestonice na obali Atlantika doprinosi veliki broj stranaca koji rade u naftnoj industriji i u proseku mesečno zarađuju oko 10.000 dolara, pa je u istom istraživanju ona proglašena i za najskuplji naftni grad na svetu. Obrok brze hrane košta na primer više od 20 dolara, hamburger u hotelu je 50 dolara, a za par farmerki treba izdvojiti 204 dolara.
Luanda je treći po broju stanovnika grad na svetu u kom se govori portugalski jezik – posle brazilskih gradova Sao Paulo i Rio de Žaneiro – ali i najveći glavni grad na svetu u kojem se govori taj jezik, pošto ima više stanovnika od Brazilije, Maputa i Lisabona.
Angola je stekla nezavisnost od Portugalije 1975, a Luanda je tad već bila moderan grad. Međutim, razvoj je zaustavljen građanskim ratom, koji je trajao od 1975. do 2002. godine, kada je najveći broj Portugalaca napustio Angolu, iako ih i danas u Luandi ima oko 120.000. Podaci kažu da se broj Portugalaca i dalje povećava, pošto se mnogi vraćaju u Angolu zbog ekonomske krize u njihovoj zemlji.
Gradske vlasti ubrzano rade na rešavanju pitanja socijalnog stanovanja, pošto najveći deo grada i danas čine sirotinjske četvrti. Stanovnici slamova imaju mogućnost da se presele u drugu stambenu jedinicu ili da dobiju 150 dolara po kvadratnom metru svog trošnog doma. Problem je u tome što samo sedam odsto njih ima vlasničke papire.
U toploj i veoma suvoj klimi, u Luandi žive uglavnom afričke etničke grupe, a među strancima, osim Portugalaca, ima Latinoamerikanaca, a raste i broj Kineza i Vijetnamaca.
Iz godine u godinu sve veći broj turista otkriva čari ovog grada nepomirljivih kontrasta. Uživaju na prostranim plažama, u divljini ili u pogledu na ruševine iz vremena kada je zemlja bila portugalska kolonija. Od znamenitosti se ističu ostaci tvrđave koju su Portugalci sagradili 1618–1643. godine, pošto je njihov pomorac Paulo Dijas de Novais osnovao grad i nazvao ga Sao Paulo de Loanda.
Danas kroz centar grada tutnje skupoceni „poršei" i „kadilaci", a „Hugo Bos" je otvorio i drugu radnju pošto mu je u prvoj posao cvetao.
Izvor: Politika.rs
