Ljetno računanje vremena počeće u noći između subote i nedelje, 28. i 29. marta, kada časovnike treba podesiti jedan sat unaprijed.
Takozvano „pomjeranje sata unazad ili unaprijed“, u zavisnosti od toga da li je riječ o zimskom ili letnjem računanju vremena, radi se na osnovu Zakona o računanju vremena.
U noći između subote i nedelje časovnike sa 2.00 treba pomeriti na 3.00 — dakle, jedan sat unapred. Letnje računanje vremena trajaće do poslednjeg vikenda u oktobru, kada počinje zimsko računanje vremena.
Budući da je u Srpskoj zbog epidemije virusa korona uveden policijski čas (od 20 h do 5 h), nije zgoreg podsetiti i podesiti časovnike na vreme.
Računanje vremena kod nas usklađeno je sa računanjem vremena u EU, zbog funkcionisanju jedinstvenog tržišta u Evropi, kao i pravilnog funkcionisanja sektora prevoza i komunikacija, i pojedinih sektora industrije.
Ipak, poslednjih godina se sve glasnije govori o nesvrsishodnosti i štetnosti promene računanja vremena. Tako je Evropska komisija predložila da se ukine praksa promene računanja vremena, a preporuka Evropskog parlamenta je da se o načinu računanja vremena susedne zemlje međusobno dogovore, kako bi teškoće bile izbegnute, prvenstveno u saobraćaju.
Ako se neka država odluči da zadrži zimsko računanje vremena, na njega će potpuno moći da pređe u poslednjoj sedmici oktobra 2021. godine.
