230816 baner dineco 650x170 05
200701 banerosandic

210401 petijevic baner

220201 luxtravel baner
 
 
 
 
Vijesti Trebinje

Lice iz Trebinja žrtva online prevare

Policijska uprava Trebinje je Okružnom javnom tužilaštvu u Trebinju podnjela dopunu izvještaja o počinjenom krivičnom djelu zbog postojanja osnova sumnje da su lica inicijala B.H. iz Mostara i F.D. iz Jablanice počinila krivično djelo „Prevara“.

210525 online

Naime, lica se sumnjiče da su sa računa oštećenog izvršili uplatu novčanih sredstava na račun koji su otvorili kod jednog pravnog lica, kako bi za sebe ili nekog drugog stekli protivpravnu imovinsku korist.
Policijska uprava Trebinje apeluje na sve građane da broj lične karte, jedinstveni matični broj, broj žiro računa u banci ne proslijeđuju nepoznatim osobama, bez obzira na razlog javljanja.

KONTROLIŠI SVOJ DIGITALNI ŽIVOT KAKO NE BI BIO ŽRTVA ONLINE PREVARA

Sajber kriminalci uvek smišljaju nove razne načine zloupotrebe putem interneta kako bi nekog prevarili i stekli profit. U nastavku je drugi deo teksta o finansijskim prevarama.

1. Kreiraju lažne veb stranice koje imitiraju zvanični sajt banke sa ciljem da izvrše prevaru

„Fišing“ bankarski mejlovi navode primaoca mejla da klikne na link u mejlu, koji će vas odvesti na lažni sajt banke gde od vas traže da otkrijete i upišete svoje finansijske i lične podatke.

Lažne bankarske veb stranice izgledaju skoro identično kao zvanične veb stranice legitimnih kompanija. Takvi sajtovi često sadrže pop-up prozore sa zahtevom da unesete svoje akreditive za banku. Pravi sajt banke ne sadrži takve prozore. 

Ovakve veb stranice obično sadrže:

  • Zahtev za brzim i hitnim odgovorom. Na legitimnim veb stranicama nećete naći takve poruke.
  • Loš dizajn samog sajta – budite oprezni sa sajtovima koji imaju nedostatke u njihovom dizajnu ili greškama u pravopisu i gramatici;
  • Pop-up (iskačuće) prozore – Obično se koriste za prikupljanje osetljivih informacija od vas. Nemojte kliknuti na njih i ne šaljite lične podatke u okviru takvih prozora. 

2. Pretvaraju se da su zainteresovani za romantičnu vezu

Romantične prevare se obično odvijaju na onlajn sajtovima za upoznavanje, ali prevaranti često koriste društvene mreže ili imejl kako bi stupili u kontakt sa žrtvama.

Kako prepoznati ovu vrstu prevare?

  • Neko koga ste nedavno upoznali onlajn, izjavljuje jaka osećanja prema i traži da razgovarate privatno;
  • Poruke koje takve osobe šalju su često loše napisane i nejasne;
  • Profil na društvenim mrežama nije u skladu sa onim što govore; 
  • Traže od vas da šaljete intimne slike ili video snimke o sebi; 
  • Po nekoliko nedelja i meseci strpljivo čekaju da steknu vaše poverenje. Zatim vam ispričaju detaljnu priču i zatraže vam novac, poklone ili podatke o vašem bankovnom računu/kreditnoj kartici;
  • Ako ne pošaljete novac, možda će pokušati da vas ucene. A ako pošaljete novac, oni će tražiti više;
  • Uvek će imati izgovor i da se opravdaju zbog čega njihova veb kamera ne radi, zašto ne mogu da putuju da vas upoznaju i zašto im uvek treba više novca.

Ako ste žrtva ovakve vrste prevare:

  • Nemojte paničiti i osećati se krivim, ovakve prevare se dešavaju češće nego što možete zamisliti. 
  • Odmah zaustavite komunikaciju. Ukoliko je moguće sačuvajte svu prepisku u vidu slika ekrana i sve dokaze koji bi mogli pomoći identifikovanju prevaranta;
  • Podnesite žalbu policiji i korisničkoj podršci sajta putem koga je prevarant prvi put stupio u kontakt sa vama. Prijavite profil prevaranta i sve druge detalje koji će im pomoći da spreče da drugi korisnici budu prevareni;
  • Što pre kontaktirajte banku ili drugu finansijsku instituciju, ukoliko ste otkrili podatke o broju tekućeg računa i druge slične podatke koje bi prevarant mogao da iskoristi kako bi vam naneo štetu. 

3. Koriste društvene mreže kako bi saznali i zloupotrebili vaše lične informacije

 Lični podaci mogu biti od koristi kriminalcima. Zaštiti se od prevara takođe znači održavanje vaših ličnih informacija sigurnim i bezbednim.

Čak i ako su vam nalozi na društvenim mrežama konfigurisani kao „privatni“ i pravilno zaštićeni, ili ako ste oprezni i ne delite puno informacija u svojim profilima (slike, video zapisi, ažuriranje statusa i slično) prevaranti koriste različite tehnike kako bi vas naveli da upišete svoje lične podatke (ime, imejl adresu, lozinku, broj kreditne kartice itd.), informacije koje se zatim mogu koristiti za krađu identiteta.

Vaši lični podaci mogu pomoći prevarantima da:

  • vrše neovlašćenu kupovinu vašom kreditnom karticom, otvorenim bankarskim računom, telefonskim nalogom ili kontaktom;
  •  uzimaju zajmove i kredite;
  •  prodaju vaše lične informacije drugim prevarantima;
  •  izvrše nelegalne poslove pod vašim imenom.

Mnogi napadi prate sličan obrazac, neki klasični uključuju:

  •  Tvišing
    (kombinacija reči Tviter i fišing) je čin slanja poruke korisniku Tvitera koja ih upućuje da posete link sajta. Ako se korisnik prijavi i upiše e-mail adresu i lozinku na lažni sajt, napadač dobija sve podatke o nalogu.
  • „Ko je gledao vaš profil ili stranicu na društvenoj mreži? Takva usluga će zahtevati da odobrite pristup vašem profilu kako bi otkrili ko ga je sve posećivao. Kada kliknete na link i odobrite lažno istraživanje, omogući ćete pristup vašim ličnim informacijama. Prevarant saznaje ko su vaši prijatelji kojima zatim nudi istu lažnu uslugu i na taj način sakuplja informacije.
  • „Da li si ti na ovom video snimku?“ Klikom na ove video snimke završićete u anketi koja zarađuje novac za prevaranta. Na ovaj način biste mogli da zarazite svoj uređaj virusom ili drugim vidom malicioznog softvera.
  • „Vaš nalog je otkazan. Potvrdite svoj imejl nalog.“ Takve prevare imaju za cilj da saznaju vaše privatne informacije i akreditive za račun.
  •  Prevare koje uključuju poklon kartice, lažne ponude javnih ličnosti i poklanjanje brendova visoke vrednosti – imaju za cilj da korisnici otkriju lične informacije ili se registruju za skupe usluge. Svakog meseca uzimaju novu formu i zvuče previše dobro da bi bilo istinito – traženi servis ili proizvod nikada neće stići.
  • „Čudesni proizvod, besplatno isprobavanje!“ Ova onlajn šema koristi besplatne probne ponude, lažnu podršku i ankete kako bi vas prevarili da platite proizvod i pretplatu za koju niste ni znali da se prijavljujete (npr periodične naknade za opremu).
  •  „Želite da zaradite puno novca, a da pritom radite od kuće?“ Svaki posao koji zahteva naknadu za početak je vrlo verovatno lažan. Ovi oglasi se nalaze na društvenim mrežama i direktno upućuju na ponudu koja se naplaćuje za komplet koji će vam pomoći da započnete sa pravljenjem hiljada evra. Od vas se može tražiti dosta ličnih podataka, uključujući broj poreskog računa, kopija pasoša ili vozačke dozvole. Neke ponude za posao mogu biti pokriće za ilegalne aktivnosti vezane za pranje novca, tražeći da primate uplatu na vaš bankarski račun za proviziju, a zatim prosledite novac stranoj kompaniji. Bićete zloupotrebljeni za pranje novca, što je krivično delo.
  • „Pomozite, u nevolji sam.“ Osoba se lažno predstavlja da je vaš dalji rođak kome su hitno potrebne pare i najčešće stupa u kontakt sa vama putem društvenih mreža, ali i mejlom, telefonom i porukama. Navodno je u velikoj nevolji i traži od vas da mu uplatite novac.

4. Ubeđuju vas da pametno ulažete u investiciju

Prevare zajedničkih investicija mogu uključivati unosne investicione mogućnosti kao što su akcije, obveznice, kripto valute, retke metale, inostrane zemljišne investicije ili alternativnu energiju.

Koji su znaci?

  • Dobijate neželjene pozive;
  • Obećavaju vam brz povratak i sigurnost investicije;
  •  Ponuda je dostupna samo za ograničeno vreme;
  •  Ponuda je dostupna samo vama i od vas se traži da nikom ne kažete za nju.
  •  … ili vam predstavljaju sjajnu online ponudu! 

Potrošači i preduzeća sve više kupuju i prodaju onlajn. Onlajn kupovina je često dobra kupovina, ali pazite na prevare.

 Šta možete da uradite?

  •  Koristite domaće maloprodajne veb stranice kada je to moguće – veća je verovatnoća da ćete rešiti bilo kakve probleme ukoliko ih bude;
  •  Proverite recenzije i iskustva pre bilo kakve kupovine;
  •  Koristite kreditne kartice – tako imate više šansi da vam novac bude vraćen;
  •  Plaćajte samo pomoću usluge sigurnog plaćanja. Da li traže uslugu prenosa novca ili novčanu doznaku?
  •  Dobro razmislite pre nego što odlučite da kupite;
  •  Plaćanje vršite samo kada ste povezani na bezbednu internet konekciju – izbegavajte korišćenje besplatnog ili otvorenog javnog bežičnog interneta;
  •  Plaćajte samo na sigurnom uređaju. Redovno ažurirajte svoj operativni sistem i antivirus program;
  •  Izbegavajte reklame koje vam nude kompromitujuće poslove ili čudesne proizvode. Ako zvuči previše dobro da bi bilo istinito, verovatno nije tako;
  •  Pop-up prozor koji navodi da ste dobili nagradu. Razmislite dvaput, možda ste osvojili samo zlonamerni softver;
  •  Ako kupljeni proizvod ne stigne, obratite se prodavcu. Ako nema odgovora, kontaktirajte svoju banku;
  •  Uvek prijavite bilo koji pokušaj prevare policiji, čak i ako niste postali žrtva prevare.