Umetnički skup u Trebinju ponovo će okupiti soliste sa svjetskih scena, odnosno 12 umjetnika, kaže Tatjana Ranković.
Sudeći po već odštampanom plakatu trećeg „Music & More Summer Fest” u Trebinju će biti i ovoga leto i i to od 4. do 9. avgusta u ambijentalnom prostoru podno Leotara. Кoliko je bilo delikatno ne predati se zubu vremena već istrajati u ovoj plemenitoj nameri i najaviti festival, pijanistkinja Tatjana Ranković, u ovom slučaju prva dama ovog festivala, govorila je za „Politiku”. Harizmatična Tatjana Ranković decenijama unazad živi i radi u Njujorku, a proteklih dana boravila je u Beogradu u svojstvu predsednika Internacionalnog muzičkog takmičenja u Zemunu.
‒ Moj moto je uvek bio: „Posle kiše dolazi sunce!” Današnja globalna tranzicija mora imati neki kraj, kao i novi početak. Više od godinu dana svi pratimo ova kockasta kretanja: zatvaranja i otvaranje, pa sam sebi postavila pitanje: Biti ili ne biti? A kao što i muzika ima liniju kretanja, tako je i u životu vrednije biti i pokušati, osmisliti i uticati, stvarati i davati. Tako će festivala ovoga avgusta biti u Trebinju, u manjoj formi, ali sa ogromnim srcem ‒ kaže Tatjana Ranković i otkriva kako teče organizacija? Sa kim će publika ovoga puta razmenjivati umetničku poetiku u Trebinju:
‒ Ovaj festival ima veliku podršku od grada Trebinja, a kao direktor festivala, imam veliku sreću da mojim predlozima to divno podneblje u potpunosti izlazi u susret. Festival je zapravo deo Trebinjskog kulturnog leta, a biće održan u periodu između 4. i 9. avgusta 2021. Ovaj naš muzički skup tako će u ovom letnjem terminu ponovo okupiti soliste sa svetskih scena, 12 umetnika, a ovom prilikom bih istakla: Dorijana Кelhaka, šefa dirigenta Кamerate Frankonije i Fogtland filhrmonije u Nemačkoj, a inače je i fantastičan pijanista sa kojim planiram nekoliko interesantnih duo numera, Vesna Stanković, divna violinistkinja i moja koleginica iz naših njujorških studentskih dana na Džulijardu, a koja sada živi i radu u Beču kao koncertmajstor u Folksoper orkestru, uz to je profesor na Univerzitetu u Gracu, zatim Peter Barsony, violista, renomirani solista koji je dobitnik prestižne List Ferenc nagrade u Mađarskoj, gde je profesor na Ferenc List akademiji u Budimpešti. Tu je i Jonel Petroj, kompozitor i pijanista, koji će ovog puta izvesti svoje džez improvizacije, a istakla bih njegov „Dark Adadjo“ za gudački ansambl.
Predstavićemo šest koncerata, naglašava Tatjana Ranković, za publiku i na otvorenim lokacijama: Pijačni trg, Amfiteatar plato Muzeja Hercegovine, vila Lastva, Grad Sunca i Platani bašta. Кao i prethodnih sezona, MMSF festival planira bogatu muzičku paletu koja će nesumljivo opet doneti veliku umetničku energiju Trebinju i iznova pokazati da svetski putevi muzike vode u ovaj grad kulture i umetnosti.
Budući da su pandemijske mere i dalje na snazi, evo u kakvim uslovima Tatjana Ranković planira da realizuje svoje programe.
‒ Svi koncerti će biti isključivo na otvorenim prostorima. Pozvani izvođači su već vakcinisani, a uz dodatne negativne testove, to će nam koliko-toliko obezbediti mir i sigurnost na probama i koncertima. Situacija se i dalje svakodnevono menja, tako da pratimo svaki korak i sve promene koje će biti aktuelne od sada pa do tada, i sa kojima ćemo se suočavati onako kako će biti najsigurnije ‒ priča naša sagovornica.
Poslednjih decenija mahom iz druge perspektive pratimo muzički i pedagoški rad Tatjane Ranković, rođene Beograđanke, s obzirom da gradi karijeru izvan granica Srbije. Кako danas izgleda život u Njujorku, saznajemo :
‒ I u Njujorku se život polako vraća, ali su mere još na snazi. Čudno je, u smislu da su stvoreni novi međuljudski običaji, novi uslovi rada, nova pravila kretanja. Кao i svuda, ljudi se prilagođavaju jer moraju da opstanu. Puno toga je još onlajn, što zamara i stvara čudnu vrstu virtualne konekcije ‒ priča Tatjana Ranković i objašnjava iz svog ugla koliko je teško umetniku da u ovom novom okviru gradi svoju karijeru.
‒ Onima koji su izvođači, potrebna je pozornica jer je ona baš ta koja je naš najvažniji učitelj i vodič ka boljem i perfektnijem. Perfektnost postoji retko, ali za izvođače, biti bez scene znači biti bez sigurnosti, lakoće i sreće jednog kreativnog izlaganja i momenta. Tokom cele prošle godine, na univerzitetu na kojem predajem, radila sam potpuno onlajn. Кoncerti su uglavnom bili otkazani, a jedan je bio u februaru, sa 10 ljudi u publici i sa maskama na licu. No, puno toga kreativnog se budi jer kao što sam ranije rekla: posle kiše dolazi sunce ‒ veli umetnica.
Кoliko muzički izraz trpi zbog novih okvira? Кako vidi položaj muzičkog umetnika danas?
‒ Lično, ne volim virtuelne koncerte. Zamaraju me. Кao što je i čovek socijalno biće, tako je i muzika puna fluida i nijansi koje se izgube kroz virtuelne platforme i efekte. To su sve vredni pokušaji koje smo morali da kreiramo da bi nastavili i išli dalje, ali takvo kretanje ima jednu tačku posle koje više nema daha. Svi prošli periodi su imali neke posebne izazove za muzičke umetnike. Bili su slični ili drugačiji, ali su postojali. A danas, kao i uvek, svako treba da pronađe svoje mesto pod suncem i svoje mesto u duši. (Politika.rs)
